Учитељ

5292 Учи ТЕЉ

На завршетку овога часа ваља још једном упозорити ученике на све забелешке на табли, па ако би било времена могло би се ово исто прочитати у уџбенику ђачком, а ако нема времена онда их упутити да то прочитају и да нађу разлику између учитељевог казивања и уџбеника. Предавање ће се завршити питањем: Јесмо ли испричали како је пропало српско царство целорг — А шта смо научили — Само како је изгубио народну слободу народ у јужнем деловима срџског царсшва и како се шрудио кнез Лазар да очува слободу северним деловима. — Други пут ћемо учити како је на Косову пропало српско царство сасвим.

У почетку је истакнут циљ, а на завршетку је циљ поновљен ради јачег утврђивања и најкраћег прегледа целог предавања.

Други пут ће се довршити причање о овом догађају (пропасти). Припрема није потребна већ ће се истаћи циљ, који је већ казан и прећи ће се на даље догађаје.

Турски цар Мурат изненади се кад чује како му је страдала војска на Плочнику, наљути се веома и одлучи: да се страшно освети кнезу Лазару и да уништи његову државу. Он је био већ навикао да турска војска побеђује хришћане, па му би необично да буде побеђен. За то се спремао да још једном силно удари на кнеза Лазара, па, да се зна: или ће остати царство на Лазару или на њему.

Дође кнезу Лазару глас да се Мурат припрема за рат, па и он почне се премати да брани своју државу и народ. Сазове властелине и властеличиће на договор, да се посаветују како ће непријатеља сузбити. Сви се закуну да ће доћи с војском у свети рат тачно о рочишту. Онима, који на договору нису били, кнез пошље писма и поруке, да похитају или у Крушевац или право на Косово да не задоцне, а преклињао је свакога: да дође у бој, а страшном клетвом проклињао свакога, који не би хтео доћи.

Чим властелини дочуше кнежеву поруку, и разумеше у каквој је невољи српски народ и они сами, развише своје „свилене барјаке (стегове) са златним крстовима и китама и са иконама“ и позваше народ у свети рат, казујући поруку кнежеву. И стари и млади, сви — који могаху носити оружје — опремише штитове, оклопе, шлемове, наоштрише мачеве и копља убојита, узеше праћке и стреле, коњаници коње опремише, сви свечано рухо обукоше и — Богу се молећи и крстећи се — покупише се под заставе својих властелина. Мајке испраћаху синове, сестре