Учитељ

СА ХИГИЈЕНСКЕ ИЗЛОЖБЕ У ДРЕЗДИ 329

се без пб муке премештати. Задатак је ових шумских школа, да раде с децом по цео дан на сунцу и чистом ваздуху.

У овом одељењу изложене су такође многе слике, које представљају разне игре и телесна вежбања школске деце. Има ту и скица поделе дневнога рада у школама. Ту се види и једна оваква подела рада у школи за млађу децу: 972 часова за спавање, #'/ часа за умни рад, 25/ часа за телесно вежбање и 4 часа за јелом одмор. За тим је означена подела рада у школи и то овако: 8:/5 часова за спавање, 6 часова за умни рад, 35/. часа за телесно вежбање и 4 часа за јело и одмор.

Овде, у овом одељењу, има велика, управо огромна збирка школских клупа разноврснога облика и израде. Ну од особите је важности једна установа по школама, а то су школска купатила. Ова су купатила намењена искључиво за чистоту и негу тела школске деце. Интересантно је и поучно, да је број ђачких купања у немачким школама у 1910. години достигао скоро пола милијуна. Ова су купатила само с тушевима и млазевима.

Покушај с овим купатилима чињени су и код нас. Ово је питање најпре било третирано на окр. учитељском збору у Гор. Милановцу, па је после то у дело приводио један наш млади и одушевљени учитељ. Корист од овога ђачког купатила увидели су били и сами сељаци, па су ово учитељево подузећа помагали. Не би требали да останемо само на овом једном случају.

Из изложених слика у овом одељењу види се, колико се велика пажња поклања чистоћи и нези ђака у Јапану. Ту се, на једној слици, приказује, како учитељ сам шиша ђаке у школи. Од не мањега су значаја и школске кујне у Јапану, у којима се справљају и сиромашним ђацима дају топла јела о оброцима. На Јапанце, у овом погледу, требало би и ми да се угледамо. Установа ђачких кујни — нарочито у сеоским основним школама, прешна је и неодољива потреба. Ко се још не сећа оне злехуде ђачке хране, нарочито уз велики пост. Комад непечене проје и ако има који струк празилука или нека главица црнога лука, то му је сва храна и исхрана кроз цео велики пост. О овом бедном стању наших сеоских ђака требало би повести озбиљнију бригу. Исто тако од великог је значаја и питање о чистоћи ђака у опште. Зна се, да је нечистоћа легло свакој зарази, која немилице коси народну омладину. Школа и учитељи, као културни радници, треба ово зло у нашем народу да лече али доследно и систематски. Само тако се може имати успеха.

УЧИТЕЉ у 22