Учитељ

БОЛЕСТИ ВОЉЕ 289

Кад би се све сводило на то „психолошко преживање,“ како се изражава наведени писац, ми не би смо имали ништа о томе да говоримо; али се та болесна збуњеност свести преноси и у радње. Болесник не сме више ништа да уради без крајње опрезности. Ако пише писмо, прочитава га више пута, бојећи се да није изоставио коју реч или да није погрешио у правопису. Ако затвара какву фијоку, у више махова контролише да ли је добро закључао. Исто тако и у погледу стана: непрестано контролисање да ли је добро затворен, да ли му је кључ у џепу, у каквом је стању џеп, итд.

У тежим случајевима болесник, гоњен неким детињастим страхом од нечистоте или од додира прљавштине, не сме да додирне новац, кваку, закачку на прозору, и т. д. и живи у непрестаном страху. Такав је онај вратар саборне цркве о коме прича Морел, који мучен двадесет пет година бесмисленим страхом, не сме да додирне своју халебардљу, мисли се, прекорева се и најзад побеђује себе, али жртвом коју се боји да неће моћи сутра учинити.“

Ова болест воље долази делом од слабости карактера, а делом од интелектуалног стања. Природно је што се овај прилив бесмислених идеја испољава у бесмисленим радњама, које не одговарају стварности; но и немоћ индивиндуалне реакције игра велику улогу. Стога налазимо и слабљење органског осећања. Томе "су сведок узроци овог болесног стања (наследне болести нерава, болести које изнуравају), кризе и несвестица коју може да донесе напрезање на рад, за тим екстремни облици болести, где болесници, прождирани непрестаним сумњама нити пишу више, нити слушају, нити говоре, „него говоре сами са собом полугласно, за тим тихо, а неки завршују простим мицањем усана, изражавајуђи своје мисли неком врстом тајанствености.

Најзад да споменемо случајеве, у којима се слабост воље граничи са уништењем. Кад је једно непрекидно стање свести, које се намеће само собом, праћено осећањем интензивног страха, ствара се готово апсолутни застој воље и болесник изгледа блесав и ако у ствари није. Такав је случај што га саопштава Ескирол о једном младићу, који је изгледао блесаст, и кога су морали облачити, свлачити, хранити и т. д. и који је, пошто је оздравио, казивао, како

1 О овоме ће се наћи много занимљивих појединости код Геотапа ди 5аше-а, нав. дело, и код ВаШагрет, Аплајев твато-рзусћоогтаива, 1866. стр. 98.

8 Атсћтдез обтегалез де тбаесте, 1866.