Учитељ

ЉИСТАК 463

ставник овосреске власти просвету и војску највише цени“, и како због тога напослетку одобрава држање збора: али се нада да ће учитељи ту говорити само „о научним стварима“ !

Све је ово помутило расположење код учитеља и његова расправа на збору не би баш најбоље среће. Изгледало је да су га неки другови погрешно разумели. После читања расправе развила је се читава дебата. Овде је приметио значај песме: „Веја -сујета человјечаскаја“. Приметио је да понеки говоре једино зато да покажу да су мудрији од других. Неки опет воле да пониште другога, рачунајући да тиме подижу себе. Било је и пргавости и нетрпљивости, а било их је, који су према свему равнодушни. Но било је доста озбиљних другова, који су говорили зато, што су заиста имали шта да кажу, да допуне и развију мисао, коју је он изнео. Једаш међу њима тих и озбиљан човек похвалио га = Он је осећао како на њега дејствује та другарска реч, како га душевно подиже и улева му поуздање. Осећао је задовољство слушајући га. Говор његов уводио га је у нов духовни живот, у област нових мисли, буђења и самосталног критичког оцењивања себе и друштва. Он је увиђао велики значај ових зборова по појачање духовног живота. Осећао је не само задовољство но и духовну потребу да буде ту, да бар за кратко време живи у кругу, где може дати полета мислима и активности, и добити подстрека за даљи рад.

Учитељ тај, који му је импоновао, био је један од најистакнутијих носилаца прогреса у томе крају, човек пун мисли и уверења у оно што говори, Закључци његови били су резултат чистог убеђења и зрелог расуђивања, видело је се да њих не прати ни | сенка сумње ни какве извештачености. Говор му је био пун топлине. У њему је било нечег што привлачи остале људе. Био је један од оних, који стварају и одржавају заједнице у друштву људском. Сам собом био је годинама васпитач млађих генерација учитељских, покрећући их на борбу и рад, дужност и пожртвовање. За то га он одмах узе као пример за углед, као идеал коме је тежио.

Вратио је се у село с доста нових утисака и опажања, увиђајући да има још доста да ради на личном усавршавању, да би доцније с потпуним успехом могао одговорити задатку народног учитеља онако, како је он то замишљао.

(Наставиће се).