Учитељ

ПРОСВЕТА У СРПСТВУ И СЛОВЕНСТВУ 413

скаче“. Варварским подвизима одзвонило је, време је данас прогреса и културног напретка. ;

__Али да би оцртали исполинску борбу, коју морају да воде српски учитељи у Турској за опстанак свој и своје народности, потребно је да бацимо један поглед на тешке прилике у турској царевини, које спутавају еволуцију народне културе.

У овај мах у Турској, нарочито у оним крајевима где наш народ живи, ужасно су се осилили Арбанаси. Они су већ успели толико да истакну арбанашко питање, да српско питање долази у позадину. Та се два питања (српско и арбанашко) често искључују и једно друго потиру. Арбанаси су на врло ниском ступњу културе. На ономе крају где с њима наш народ помешано живи, влада искључива и потпуна анархија, наперена искључиво против голоруких Срба, који немају чиме да се бране. Ово анархистично стање у тим крајевима није од јуче, оно је перманентно; оно траје од како, је Србије и Турске, а нарочито од последњег нашег рата с Турцима. Срби се данас налазе у несравњено горем положају, него што су били пре последњег турског рата и етнографски и економно и у сваком другом погледу.

У овај мах Турска има разлога, кад је у рату с Италијом, да не допушта да се подигне и арбанашко питање. Ако би се подигло и арбанашко питање, пошто се и за то питање живо интересују Италија и Аустрија, Турска би дошла у највећу неприлику. Тога ради Турска штеди Арбанасе, али та њена штедња пада на штету нашега народа у оним крајевима.

Ако је Турској добро са Арбанасима зло је по нас, а још горе ако није добро са Арбанасима. И у једном и у другом случају наш народ не може опстати од Арбанаса и њихове анархије.

Турској влади је данас при најбољој жељи апсолутно немогуће да учини нешто што би могло задовољити наше стање, јер је ома према Арбанасима у ономе стању, у коме су некада били Турци у Србији према јаничарима. И онда Порта, влада у Цариграду, није била у стању да учини своју дужност, да одбрани живот и слободу својим мирним грађанима, чега ради морао је доћи први српски устанак. Данас је време народних устанака прошло, и потребама народним се мора служити другојачим средствима.

То је оно што нама императивно налаже да и ми нешто учинимо за одбрану наше браће. Наша влада свакојако би била у стању, да нешто учини пошто, с једне стране може рачунати на добру вољу Порте да поправи стање тамошњих становника, ас