Учитељ

414 У ЧИТЕЉ

друге стране може рачунати и на добру вољу сила, које би у овоме посредовале, из својих властитих интереса, пошто у политици ништа друго и нема него рачун. Свачији је рачун данас да се на Балканском Полуострву одржи мир. Докажимо свакоме да је поправка стања бедних Хришћана једино средство да се мир одржи, па смо све постигли !

И кад се нехришћанима у Турској поново даје оружје, нашем народу не само да није дато оружје, него се у Косовском Вилајету и не помишља коме било Хришћанину давати оружје, а Муслиманима се међутим, и даје оружје, и чине све олакшице, да га могу купити. Односи између нас и Турске зависе од Турске. Колико Турска буде пажљива и колико могне бранити наше сународнике у турском царству, у толико ће и они бити добри.

На све стране, дакле, чује се жалба, због анархије у Турској. Неко треба да се стави на чело, да изазове Европу, да она један пут, у име човечанства и културе, учини своју дужност са царством у коме нема реда, у коме нем: власти, и да му подвикне: или да

поврати и одржи ред и да одбрани оно, што се мора бранити у

свакој правној држави.

И код овакога стања ствари није ни чудо, што су просветне прилике у турској царевини и сувише тешке и мучне. У земљи, у којој још јатаган и мартинка господаре и одређују правац државном развитку, не може ни бити говора о каквом великом и интензивном културном раду и напретку. Па ипак, при свему томе, српска просвета има и својих успеха. Она је већ толико ојачана у Старој Србији и Македонији, да је постала фактор, о коме сеу Цариграду мора водити озбиљна рачуна. Српска богословија у Призрену и српска учитељска школа и гимназија у Скопљу, јесу јаки просветни расадници, одакле излазе младићи спремни и орни за просветну акцију у српском народу у тим крајевима. Њихов

рад пробудио је и високо уздигао народну свест, те се сада друкчије ·

мисли о српском племену у Турској. Таквом раду пионера српске просвете у Ст. Србији и Македонији, ми одајемо достојио признање, а поколење српско венце захвалности ће им плести. Њихов напорни рад, њихово презирање и смрти у служби народне културе, заслу жује такво признање у пуној мери.

РУСИЈА.

У Русији се осећа жив покрет о организовању друштава, која би имала задатак, да издају књиге Толстојеве за народ. Изгледа,