Учитељ

418 УЧИТЕЉ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

а) РЕФЕРАТИ (Наставак) Основи емпиријске Психологије. (Београд 1910) од Рг. Бранислава Петронијевића.

5 12. говори о опшшим особинама психичких садржаја. Да је квалитет „форма, која је у исто доба и своја сопствена материја“,! — не значи ништа. И оно што г. П. овде говори о интензитету — „интензитет, то је налажење једних делова материје у другим деловима.... Психичка материја (пак) пробојна је““ и логички и психолошки је толико бесмислено, да морам сматрати само као ненаучну и неозбиљну игру речи, на којој се за то нећу ни задржавати. Каква је то „трећа општа особина“, т. ј. локалишеш психичких садржаја, њихово „место у свести“ — ја не знам. Знам само да то фактички, емпиријски, психолошки нема никаква смисла. Четврта општа особина, временост, противречи г. Петронијевићевом учењу о психолошком постанку преставе времена. Како може временост бити „општа особина“, како психички садржаји могу првобитно имати „своје место у времену“, кад само време по г. Петронијевићу није дато првобитно већ претпоставља те психичке садржаје» Најзад г. П. противречи чак и на овом истом месту своме тврђењу да је време „општа“ особина психичких садржаја. Јер г. П. вели: „Онде где нема промене не може бити ни времена, и један потпуно непроменљив објект у правом смислу је изван времена, он траје, али није у времену. Ближе посматрање уверава нас, да таквих потпуно непроменљивих објеката међу садржајима свести заита има.“3 Ово последње тврђење г. Петронијевићево, његово учење да је релативни објективизам „једино тачан“, показује у исто време колико је недоследан г. П. кад као пету општу особину психичких садржаја наводи: променљивост.“ Као што се види, баш по г. Г1етшронијевићу променљивост не би могла никако бити општа особина свих психичких садржаја, — да је г. П. доследан, — јер по њему има поштћуно непроменљивих објеката међу садржајима свести „перманеншних“ психичких садржаја. Каква је управо општа особина по г. Петронијевићу та променљивост, и иначе се не да разумети. Вунт, најенергичнији заступник и преставник актуализма, по коме нема непроменљивих психичких објеката, не помиње ипак променљивост као особину доред квалитета и интензитета. Вунт помиње — доследно своме актуализму — променљивост као општу

1! Осн. емп. Пе, стр. 70.

2 Тр. стр. 71. — Шта је, пре свега, психичка „материја“ 2!! 8 Тр. стр. 72. зерп., 208 зерп.

4 ., стр. 78.