Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 419

особину психичких садржаја у једном са свим другом смислу на једном другом месту, где говори о — могло би се рећи — метафизичкој, не психолошкој природи психичких садржаја. Јер се, наравски, променљивост и не може сматрати — и најмање по г. Петронијевићу који заступа објективизам — као особина психичких садржаја у истом — емпиријском — смислу као квалитет и интензитет, без којих се Психички садржаји у опште не могу замислшти. А баш по г. Петронијевићу се психички садржаји могу замислити без променљивости (т. ј. као „потпуно непроменљиви“ која је, у осталом, тако рећи само једна метафизичка особина њихова. Како би објективизам, који г. П. заступа, и био могућан, кад би било немогуће замислити психичке садржаје без те особине (променљивости) Као што се види, г. П. је побркао два различна значења у којима може бити говора о особинама психичких садржаја и тако је нопотребно компликовао ствар која је иначе врло проста, јер се данас у главном само квалитет и интензитет сматрају као опште особине свих психичких садржаја.“

5 13. говори о иншензитету сензације. Г. П. вели: „Наука, која се бави тим индиректним мерењем интензитета сензације преко спољних дражи зове се Психофизика.““ Ова дефиниција међу тим, је и сувише уска, јер помиње само један и ако најважнији задатак Психофизике. Задатак психофизике је испитивање психофизичког паралелизма“, т. ј. „испитивање односа између субјективних доживљаја свести и објективних догађаја природе.““ Или — по Вунту Психофизика је „испитивање односа између психичке и физичке стране животних појава, који се дају емпиријски верификовати“ (епе Џтегзисћипо дег етртиасћ пасћуејзђагеп Ведећипсеп 2л1асћећ дДег рзусћазсћеп ипа дег рћузасћеџ зене дег Геђепзуогтоапсе). Још је шири појам Психофизике код Жећеп-а по коме је она „Физиолошка Психологија, која мери“ (теззепде рћузојовтзсће РзусћојоглеРаусћорћуз ке Најзад, још шира и најшира је, као што је познато, Фехнерова дефиниција. По њему је психофизика „егзактна наука“ о односу душе и тела." Психофизика испитује и однос емоција према физиолошким процесима који их условљавају односно прате; она испитује и однос субјективних престава простора и времена према објективним облицима простора и времена и т. д. Овом параграфу је иначе, требало бар мало увода у смисао Вебе-ривог закона као израза наше само релативне (не апсолутне) осетљивости,

1 Мипаф, Згипаг. ад. рб. Рз., Ва. 1, 5. 389.

2 Мипф, Огипаг, а. Рз., 5. 36.

8 Осн. емп. Пе., стр. 74.

4. Е. Шррз, Отипапаз дег Рзусћорћунк (Запштипо Обзећеп), 5. 18.

5 Мипаф, Зшпаг. 4. Рз., 5. 31.

6 Таећеп, о. с. 8. 3,

т (3. Тћ. Еесћпег, Ејетепје дег Рвусћорћучк, 1860, 1, 8. Мипаб, Огипдг дег рћ. Рз., Ва. |, 5. 3. -