Учитељ

426 учи БЕЈ

пута већа од г. Петронијевићеве Психологије. Анатомско-физиолошки део је и иначе слабо израђен. Зашто г. П. уопште помиње извесне делове ока, н. пр. судовњачу, дужицу, ит. д. кад нам не вели зашто то чини, т.ј. не износи нам њихову важност, њихове функције» Друге важне делове ока, н. пр. дилијарни мишић, који омогућава акомодацију ока, г. П. и не помиње, — ни доцније, кад говори о акомодацији.: Важност слепе пеге је велика, али ипак не толика, да једно за другим на два места готово истим речима дефинише то име.“

Квалитете чула вида дели г. П. у „три групе: 1) светло, 2) бело и црно, 3) боје (шарене боје, фарбе),““ Како се обично као квалитети чула вида наводе само сиве или мрке ниансе (отаџе Мпапсеп) — краће и боље речено него: бело и црно — и боје, то г. П. покушава да образложи одвајање светлог од поменуте две групе осећаја. Али то г. П. чини тако нејасно и тако нетачно, да је ова партија о светлом једна међу најмање научним у његовој књизи. Светло је по г. Петронијевићу „тродимензионалан, просторан осећај.“ " Какав је то Жродимензионалан осећај, како осећај у опште

може бити „тродимензионалан“, — ја не знам. Да је светло у опште осећај, да постоји осећај нечег што није ни бело, ни црно, ни сиво, нити и једна боја у опште, — и то ми је непознато. Светло је по

учењу данашње науке само једна особина осећаја вида, а не засебан осећајл Јер шта би био квалитеш светлог»г А оно мора као и сваки психички елеменат — да има квалитет. Пе НЕ се овде позивље на Јодла, јер га је погрешно разумео.“ Јодл истина одваја сунчану светлост (не светло као осећај) од белог, али вели: „Паз мо конитеп гафтозе 1асћи за! пиг ете РакНоп дег Рћучк, Кете Таћзасће дег Етрбпдипе. АПез Тлећ! мејсћез мл жаћтпећтеп етан Татве Ветизећипсеп.“" Дакле и по Јодлу не постоји безбојно свешло као засебан осећај. А што Јодл одваја светло од белог, он то чини за то, што је светло (т. ј. светлост) по њему исшо што и, иншензитшеш, дакле особина не белог, већ и свих осталих осећаја вида.

Г. П. дакле спори учење, да је „систем безбојних 'осећаја“ како Вунт за разлику од боја називље сиве ниансе — систем „чистих осећаја светлога“ (геше Неокензетрнпдипсеп), него изван тога система (и система боја) има по г. Петронијевићу још неки нарочит, засебан осећај светлог. Г. П. вели: „Обично се сматра да је бело оно што је највише светло, а црно оно што је најмање светло, и

1 Осн. емп. Пе., стр. 188. · 2 Тр. стр, 190 и 132. „Место где нерв улази у око неосетљиво је према све-

тлости и зове се слепом пегом“. — „На месту где нерв улази у око... То се место зове слепом пегом и неосетљиво је...“ ;

8 Дђ. стр. 134. — И назив „шарене“ боје је Ебингхаусов, што г. П. не вели. — Исп. Еббтоћацз, 0. с. 85. 193.

41. С. :

5 Мипа, Зшпаг. .д. Рз. 5. 68 1. 6 Осн, емп. Пс., стр. 135.

7 Јо, о. с. Ва. 1, 5. 406 4.

8 Мипае. Отпад. д, Рз., 5. 68.