Учитељ

»

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 495

по коме је г. П. највећим делом радио овај параграф, не чини ту нетачну супституцију;: не чине је ни физиолози.2

Много слабије израђен је други, чисто психолошки део. Ту је г. П., пре свега, из непојмљивих разлога изоставио неколика врло крупна питања, као што је испитивање Веберовог закона, који нигде није дао тако повољних резултата као у области чула слуха;“ па, онда, питање о т. зв. комбинационим тоновима, нарочито питање о шеориским важним, врло, врло важним тоновима диференције (објективним и субјективним; првог, другог, трећег, четвртог и т. д. реда),“ које г. П. нигде у својој књизи не помиње. Па, онда, врло ннтересан:не појаве таласања, лебдења (Зећуеђилбеп и прекида тонова (Топзћоззвејо Зсћуеђипсеп помиње г. П. много доцније узгредно (у Хелмхолцовој теорији консонанције) под именом „интермитирања“ тона,“ не помињући ни међутонове (2 асћетбпе), на којима поменути појави почивају: Најзад, поред Хелмхолцове физиолошке теорије осећаја слуха ваљало је, мислим, поменути и Херманову модификацију те теорије као и са свим супротну Евалдову теорију,“ коју Мећеп ставља изнад свих новијих теорија слуха“ и коју, у осталом, помиње и Ебђпоћац,, којим се г. П. овде највише служио. Ово замерам г. Петронијевићу, прво, за то што је иначе у анатомско физиолошком делу овог параграфа поменуо ствари од мањег значаја (као што је н. пр. онако детаљно — по Ебингхаусу!:: — излагање функције кружних лукова при „кретањима наше главе у разним правцима простора“), а друго, и нарочито за то што г. []. иначе за свако питање наводи по неколико „теорија“, — и онде, где о теоријама у ствари не може бити говора; иначе би, наравски, Психологија као наука врло лоше стајала. ·

Ни чуло вида (5 20) није боље и није добро обрађено. Излишно је, непотребно, и, најзад, незгодно (јер квари целину) разлагање о простим и сложеним очима у животињском свету. Вунт од кога је (не помињући га) г. П. ово заједно са сликом (сл. 13) — позајмио,“ чини то, пре свега, у једном засебном одељку („Развиће чулних органа и њихових фуикција“); а он то може и, најзад, мора чинити, јер је његова Психологија физиолошка и скоро седам

1 Ерђштаћаиз, о. С. 25.028: 3 посте 0 СВА ЈЕ 5. 154. 8 Мапа, Отпаг. 4. рћ. Рз., Ва. ПЦ, 8. 70—110.

4 Ебрпоћацз, 0. с. 85. 381; Мипф, о. с, Ва. КЊ, 5. 93—110 и 8. 126—135: типа г. а. Рв., 5. 117.

5 Мипф, 1. с.

6 Основи емп. Псе., стр. 225.

7 Мапа, Огипаг. 4. рћ. Ра., Ва. Г, 5. 108; Еббтоћацз, о. с. 5. 376.

8 Прегајеф, о. с. Ва. ПЦ, 5. 164; Мина, Отиаг. а. рибе. Вали 5 186. = Улецеп о. с 5. 14.

10 Ебршпоћацз, о. с., 5. 354.

и“ Б. 5. 408 1.

12 Мипаћ, Ошпаг. а. рћ. Рв., Ва. 1,5 387.

УЧИТЕЉ 28