Учитељ

424 УЧИТЕЉ

осећаја коже Међу тим, г. П. не помиње најраспрострањенију теорију, по којој у опште не постоје никакви засебни осећаји бола већ само емоције које се везују за виталне осећаје,“ или за све интензивне осећаје коже у опште,“ а не за неке нарочите осећаје, јер би ти осећаји већ били осећаји бола, као што уче скоро сви сви физиолози и многи психолози (н. пр. Вунт и — још много радикалније — Штумпф), везујући их за нарочите тачке бола у кожи,“ — што је и г. []. поменуо као прву теорију.

Кратким параграфима (16. и 7.) који говоре о чулу укуса и мириса нема се шта ни замерити ни похвалити Засебан параграф посветио је г. П. виталним осећајима. „Међу квалитетима виталних осећаја наводи се обично свежина и умор с једне, и јачина и малаксалост с друге стране“, вели г. Пљ То није тачно. Ти су квалитети поред глади и жеђи, — јединих које г. П. само узгредно помиње, — још и: ситост, гађење, голицање, страх, језа, несвестица, свраб, милина, сексуални осећаји и т. д. Свежина и умор, јачина и малаксалост су само најчешћи осећаји“ или управо то су (сложена) стања, која чине садржину т. зв. коинестезије, т. ј. општег телесног осећаја или осећаја виталитета у опште. За то управо и не треба говорити, као Јодл, о општем осећају, већ о осећању, чији су супстрат они органски осећаји3 Г. Петронијевићева дефиниција свежине и умора, јачине и малаксалости, — „умор је здрава малаксалост, малаксалост је нездрав умор; свежина је моментано здравље, јачина је стално здравље,““ — само је безначајна игра речи.

5 19 чини чуло слуха и оријентације. Скоро половину овог параграфа сачињава један чисто анатомски и физиолошки део израђен по Ебингхаусу.:0 Овоме првом делу се, прво, мора замерити што је овако опширан. Сем тога није оправдано, што г. П. место ендо — и перилимфе — управо и не зна се место које —- говори просто о лимфи,!! чије је значење много шире (лимфа означава, као што је познато, крв без црвених крвних зрнаца). Ебингхаус,

1 Ебртоћацз, 0. с 5. 361 1. За то Еббшећап5 осећаје бола увршћује иу оргакске осећаје. ЋЂ. 5. 437.

= Јо о. с, 54. ЏО 5 8.

8 дећеп, 0. е. 5. 119, 121. За то постоје изрази: Огшекасћтег7, КаНезећшег2, Магтезсћтег7, Мизкејвећтегг и т. д. т. ј. бол је увек емоција која је различно виансирана према тим различним сензацајама за које је везава. — Дећећ, о. с. 9. 119: Ебрпоћацз, о. с. 5. 553; А Гећтапп, Наџрфрезеће дез тепвсћИсћеп Денаш Јајеђеп5, 1892, 5. 37 #, 52 Н.

4 Мипаф, дшпаг. д. Рз. 5. 56; Зшпаг. 4. рћ. Рз., Ва. П, 5. 13. 5 Основи емп. Псе., стр, 111.

6 Ерфтоћацз, о. е. 5. 439.

“ јод о. -с Ба. 555 282

8 Мипф, Ошпаг. д. рћ Рз., Ва. ђ, 5. 347.

8 Осн. емп. Пе., стр. 111.

10 ЊБ. стр. 111 до 119; Еббшоћацз о. с., 5. 282—295.

п Основи емп. Пе, стр. 117.