Учитељ

руте

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 493

свим супрошно гледиште. На име, овде г. П. вели: „Данашња (пак) Анатомија и Физиологија утврдиле су још два чулна органа: чуло ориентације и мускуларно чуло... Чуло ориентације (пак) има у првом реду физиолошког значаја и само у изузетним, анормалним околностима има и психолошког значаја, т. ј. постаје извор засебних осећаја у свести“.љ Али доцније, говорећи о овом чулу, г. П. вели: „Према овоме чуло ориентације је чисто физиолошко чуло без одговарајућих специфичних осећаја; оно регулира равнотежу чисто рефлективно: његови сензибилни нерви стоје преко мозга са осталим деловима тела у вези и, не производећи сензације, одређују положај костију и мускула при кретању иу миру“.з Није много доследније ни одређеније ни оно, што г. каже о осећајима бола. У овом параграфу, на име, помиње г. П. осећаје бола само као вероватне засебне осећаје: „Кожа вероватно садржи засебне осећаје бола, о којима ће бити говора у идућем параграфу“.3 (Пре свега, кожа не садржи осећаје, него их само условљава). У идућем параграфу, одмах на идућој страни, г. П. учи, да су осећаји бола „нарочита група осећоја“. То овде учи г. П. као једино могућну претпоставку: „Претпоставити се може у томе случају дакле једино да постоји засебна, нарочита група осећаја која постаје афекцијом тих места на кожи, и уз које је везано осећање бола тако, да је у свести немогуће издвојити емоцију бола од одговарајућег осећаја“.“ Какви су то нарочити осе-

ћаји, чиме се одликују од осталих осећаја коже, — г. П. нам не каже. Је ли бол у ствари осећај или осећање, — г. П. час говори о осећајима, час о емоцијама бола, — и то не знамо. Из послед-

њих речи г. Петронијевићевих изгледа да је бол обоје: и сензација и емоција. У опште г. П. није овде изнео тачно и јасно не само своје, него ни гледиште других психолога. Г. П. помиње само две теорије. По једној „осећање бола као такво (!) није емоција (!) већ осећај, и ти осећаји болова разликују се својим квалитетом битно од виших т. зв. духовних осећања бола; по другима пак осећање бола на кожи као таково је емоција, али садржи поред себе и засебне осећаје“.5 Ова последња теорија је ваљда нејасно изложено Ебђпоћаш5-ово мишљење, који осећаје бола називље осећајима убода (5УИсћетрНпдипсеп, за које се, у осталом, емоције бола везују исто онако као и за остале осећаје коже, н. пр. осећаје температуре, осећаје притиска) и разликује их од осталих

1 Осн. емп. Пе, стр. 97.

2 14. стр. 118.

3 стр. 98.

4 Тђ. стр. 99. — Веома греши г. П. што место осећање сваки час употребљује као идентичан појам израз емоција. И без обзира на пометњу која се већ самим тим ствара, не би г. П. идентификовао та два појма, када би знао да у модерној фравцуској Псахологпји — одакле је позајмљен — израз емоција означава, сложена емоциовална стања, афекте (или чаки страсти). — ТА. Кој, Езза! 5иг 1е5 раззјопз, 3. ед., р. 4 ећ зшу.

5 Осн. емп. Пе., стр. 98.