Учитељ

19067 У ТИТЕЉ

ослепљења шта више може изгубити осећај мрачног (Етрнпдипо“ дез Рипкеј).'

„Објашњење сивог (које пог. Петронијевићу није прост осећај, није један ступањ интензитета белог и црног,“ већ из белог и црног сложен осећај) је нејасно и нетачно. Г. П, вели: „Чисто црно и чисто бело као такви вероватно је да немају никаквих интензивних градација, јер је, као што ћемо даље у овом параграфу показати, само на тај начин могуће схватити множину градација сивога.“5 Ево како је то г. П. мало даље показао: „Разне градације сивога наиме могуће су само на основу иншензивних разлика простих белих и црних тачака.“ И даље: „Разлике у ниансама не могу се према томе свести на ексшензивну разлику у броју једних и других тачака, већ једино на иншензивну.““ Да бело и црно час немају, а. час могу имаши — кад је то за „хипотезу“ (како г. П. своје објашњење с правом називље) потребно интензивних градација, није, разуме се, тачно и противречно је. Још нејасније — услед противречности — постаје нам мишљење г. Петронијевића, кад он и на једном месту доцније вели: „Почев од црног (наиме) престављају градације сивога интензивне градације осећаја белога, које постаје све интензивније што се више приближујемо чисто беломе, чији је интензитет максимум.“ Шта, најзад, разуме, г. П. под „чисто“ белим> Зар то бело, „чији је интензитет максимум“, није „највише светло“ > Из последњих речи г. Петронијевићевих излази, да бело и црно ипак имају интензивних градација. А ако те градације постоје, онда су то већ (прости) осећаји сивога и на што се онда бело и црно морају спајати да би дали те осећаје»

Што се тиче боја, вели г. П.: „Велика већина психолога (0 тим) одриче (ову) разлику у утиску између главних и споредних боја и тврди, да је затворена линија боја апсолутан круг, т. ј. да "су за наше опажање све боје просте и да је са свим све једно које ће се боје у кругу боја сматрати за основне а које за споредне. Ово последње тврђење међутим нетачно је.“6 Г. Тр. износи три доказа за то, да су само четири (Лионардове; то је требало поменути) боје главне, и друга три доказа за то, да су све споредне боје сложене. „Прво, рационална подела круга могућа је само на основу ове чстири боје.“ Као што се види, шо није никакав доказ, као што то и не називље тако Ерђпоћацз, од кога је г. 1. __ не Помињући га нигде — ово узео М други и трећи „доказ“, који су у ствари један исти доказ, узео је г. П. од Ебртећаиз-а, код кога они оба чине само његову другу „примедбу“ (Ветегкипа), 1 Жећеп, 0. с. 8. 88. · 2 хип, Зтпа. а. Рз., 5. 68. 8 Основи емп. Пе., стр. 137. 4 Тр. стр. 146.

5 Тр. стр. 156. 6 Тр. стр. 10. 7 Врртпоћацз, о. с. 5. 195.