Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 429

његово интерпретирање непосредног утиска боја,! које је г. 1. врло непсихолошки суптилизирао. У трећем „доказу“ н. пр. констатује г. П. да је сличност једне споредне боје са најближим суседним бојама „са свим друкчије врсте од сличности која постоји између“ сличности једне главне боје с њеним суседним бојама.“

Сва три доказа за сложеност споредних боја су, признаје и сам г. П., „чисто логички аргументи за ту састављеност,““ управо, као што ћемо видети, они су метафизички аргументи, који немају не само никаквог психолошког, него никаквог смисла у опште. Први „доказује“ да је бесконачна множина боја немогућна, а бесконачна множина боја би морала постојати, мисли г. Л., кад би све боје биле просте. А да су све боје просте не тврди нико мањи него Вунт.' Други доказ: „друго, прелаз једног квалитета ка другом, различном од њега, не може у опште бити поступан, већ мора престављати један скок“. А: 11 типдо поп дашг заНц5»> Може ли се о оваквим доказима озбиљно, научно говорити“ Трећи доказ констатује да се боје не могу преставити правом линијом, да „права зелено-жута постаје немогућа“, — наравски, ако се систем боја хоће графички да престави једном правом линијом. Али се боје баш за то адекватно, т. ј., да би се преставиле сличности, то заборавља г. П. — и не престављају тако већ кругом (боја). Овај последњи „доказ“ је (као и први) — нека опрости г. П. смешан. То је исто, као кад бисмо систем тонова (или преставу времена) хтели преставити кругом место правом линијом.

Објашњење постанка споредних, сложених боја из математичких тачака (чиме г. П. само мало — и ни мало психолошки модифицира Брентанову теорију)“ ређање главних боја у четири различна реда, и т. д. нећемо озбиљно узимати у обзир, јер то не само нема, разуме се, никаквог значаја за Психологију, него је, на против, само непотребан баласт у њој. |

Три особине, прво, разликује г. П. на свакој „бојној“ нианси: тон, отвореност и засићеност. Дефиницију тона боје дајен 1 об гредно, у загради: „бојни тон је бојна компонента дате ниансе“ .8 То је, као што се види, врло нејасна таутолошка дефиниција, !дет рег дет, атсшиз, дакле управо и није дефиниција, него само замена једног релативно јаснијег термина нејаснијим. Тон боје је, могао је г. П. са свим просто рећи, њен квалитет,У који је одређен њеним положајем у кругу боја и тако назван за разлику од оста-

1 Ерђјтоћацз, 1. с.

3 Осн емп. Пс., стр. 141.

8 р. стр. 144.

Мапаћ, Стипаг. ад. Рз., 5. 76.

Капћ, КиШК дег гејпеп Мегпшпћ, Кесјашњћ! 5. 212. Осн. емп. Пе., стр. 145.

Ћђ. стр. 147.

. стр. 150.

Јоа,, о. с. Ва. |, 5. 409.

Фоа е о