Учитељ

430 УЧИТЕЉ

лих квалитативних особина боја.: Шта је отвореност, је ли она само интензитет, као што узима ЖЛећеп,З или једна истовремено и интензивна: и квалитативна особина боја, као што тврди Вунт,“ — то питање. г. П. и не познаје.

Јодл је, најзад, као што смо горе видели, навео и завео г. Петронијевића да побрка светло и отвореност и да их разликује као две ствари, док је то једно и исто, једна особина осећаја вида (НеШоке).. Да су светло и отвореност (одн. јасноћа, светлина,. светло) по г. Петронијевићу две различне ствари, види се и из тога, што г. П. на светлом заснива још једну, четврту особину боја, — њихову сјајност. Да бисмо сјајност графички преставили, вели г. П., „морали бисмо узети четврту димензију у помоћ“ Ја се, пре свега, не усуђујем да с г. Петронијевићем правим екскурзије из емпиријске Психологије чак у четврту димензију; али је истина да сјајност као „особина бојних нианса“ збиља и није нигде дата у трећој димензији, т. ј. у нашој емпирији сјајност није особина боја. Сјајност није особина боја, као што тврди г. П., већ особина нашег престављања, која се јавља услед немогућности јасног опажања које је, опет, последица међусобне борбе престава. Искуство показује да је, кад и где се сјајност, сјај (Ојап2) појави, јасно опажање предмета немогуће.о Сјајност дакле (као ни огледање) није особина боја већ особина нашег престављања, — један појав, који се јавља само под извесним условима и који је „од. боје независан“. Г. П. је побркао две ствари — једно крупно питање —: објективни интензитет светлости и квалитете вида. Објективни интензитет светлости (т. ј. сама сунчана светлост) час производи квалитете, — сиве ниансе и боје; — а час, опет, не производи: тада га г. П. називље светлим, сјајношћу. Као што је познато, мешањем са сивим ниансама мењају се боје — и кад објективни интензитет светлости остаје непромењен — исто онако, као што би се мењале кад би се објективни интензитет светлости повећавао односно смањивао. За то сиве ниаисе — нарочито беле стоје у симболичком односу према светлости, т. ј. заступају је. Али нам светлост друкчије и није дата. За нас је сваки иншезишеш свешлости у шсто време квалитетњ“ док г. П. тврди да све-

9 Мипа, Ошпаг. а. РБз., 5. 71.

1 Жећеп, 9. с. 5. 95,

2 Мипд,ћ, Зшпа. д. Рз., 5. 72.

5 Мипађ 1. с.; Дећеп. о. с. 5: 89; Ебђшоћанз, 0: с. 5: 199: 4 Осн. емп. Пе., стр. 151.

5 Г.Петронијевићу је, изгледа, савршено непозната теорија сјајности, која сјајност схвата само као једну нарочиту врсту појава контраста (бинокуларног), — Исп. Мипдаћ, Мопезипсеп Чђег Фе Мепзсћеп — ипа Тегзесје, 1863, 8. 355 #. —Огипдаг. 4. рћ. Рз., Ва. 5, 5. 626. — Непћон, Напабисћ дег рћузјојогасћеп Орцк, 2. Ашћ., 5. 982 Н.

6 Јоа!, о. с. Ва. [. 5. 408. Кад би сјајност била особина боја, како би -енда н. пр. један црвен предмет један пут (кад је углачан) имао сјајности, а други пут не»

" Јоа!, о. с. Ва. 1, 5. 411. 429 Н.

8 Мипа, тапаг. д. рћ. Рз., Ва. Ц, 5. 168.