Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 481

тло, светлост постоји као осећај без квалитета. И то је једна тешка заблуда г. Петронијевићева.

Да поред Хелмхолца и Вунт „делимице“ гледа у појавама контраста „једну врсту такозваних илузија суђења,“ — аисолушно је нетамно. Вунт, на против, нарочито захтева да се те две ствари, 'елементарни, чулни, физиолошки контраст и суђење, не мешају. За то Вунт онај први контраст — за разлику од другог — називље и индукцијом светлости и боја. „Регаитсћ штјегасће де! зећ ађег Фезе рћузјојоо веће Тас! пдикНоп жезетећ уоп јепеп рзусћоћогћасћеп Коттазћетасћетипреп, та депеп чесембћинсћ 7изаттепоеопепта. “2 У ове последње увршћује Вунт, на основу закона појачања услед контраста (Коптазјуегааткипа) многе друге појаве и ван чула вида нарочито код просторних и времених престава и код осећања.“

Други одељак, Емоција, говори наму 5 21 О еглеменшарности емоције, коју и г. П. заступа и брани познатим аргументима. И то г. П. себе увршћује у психологе „који тврде да је емоција, коју један објект има у једном моменту, проста и квалитативно и квантитативно (строго говорећи у том случају то би била једна реална тачка“.)- Мени изгледа да је искуство на страни Вунтовој, по коме се емоције не само не јављају као просте, — као такве оне су само продукт научне анализе и апстракције, — „већ у често можда врло заплетеним везама“5 Да ли је г. П. мислио да своје читаоце јаче убеди у егзистенцију и „квантитативно“ и квалитативно просте емоције, кад ју је назвао — „реалном тамком !“

Као другу теорију износи г. П. Хербартову интелектуалистичку теорију, по којој „емоција није елементаран феномен у смислу првобитно датог садржаја“ а против које, вели Леман, готори искуство, а не помиње, међу тим, нигде интересантну Штумпфову теорију (дег ећ зетрћпдаипсеп), по којој нема никакве разлике између органске сензације милине одн. бола с једне и осећања. пријатности одн. непријатности с друге, т. ј. постоје нарочите сензације бола и задовољства.“

Ова диспропорција у распореду, давање често више места. споредном, застарелом, субјективном, него важном, новом, опште признатом, је у опште један од највећих недостатака у Психологији г. Петронијевића.

1 Осн. емп,. Пе., стр. 153. 2 Мипаф, Спа. 4. Рз., 5. 85 1. 8 Мипд,, |. с.

- 4 Осн. емп. Пе., стр. 164.

5 Мипаћ, Отипдаг. ад. Рз., 92; Исп. и А. Гећтапп, Напртсезефте“ дез тепзећи“ сћеп Дет вјеђеп5, 1892, 5. 17. |

6 Осн. емп. Пе., стр. 162.

7 Тећтапп, 0. с. 5. 25,

8 К. бнитр;, Џђег Сети кетрНидипреп; Хензсћин Таг ЏРзусћојодје, Ва, 1907: Ебђшећацз, о. с. 5. 545. — Још пре ИШтумпфа изнели су"сличне теорије: Масћој и Воштдоп. — Исп. ТА. Ебђов Га рзусћојовје дез зепителт5, р. 52.