Учитељ

592 УЧИТЕЉ

прошириће се стварно и правилно само у простору, у природи. путовањем, чешћим изласцима у околину, пењањем на узвишења одакле је видик велики и подесан за посматрање околине.

Сваки излет у околину треба вршити са извесним утврђеним планом. Деца ће тако стећи конкретне представе о удаљености једнога места од другога; мерећи растојања и израчунавати време за које се она прелазе пешке, на коњу, колима и железницом. Тако ће се упознати с разним путовима, начинима путовања и другим саобраћајним средствима, која су од неоцењене користи за културни напредак човечанства. Очигледно ће се научити превилном оријентовању на хоризонту и практичној потреби тога. Упознаће се са разним облицима земљишта од чега зависе: насељеност, здравље, богаство, занимање и производи становништва. Стећи ће очигледне представе о: равници, брду, планини, долини, клисури, пећини, извору, потоку, реци, обалама, ушћу, бари (према чему ће се створити представа о језеру и мору)ит.д.ит.д.

Те конкретне представе биће сигурна основица целокупној географској настави. Нема ли њих, — нема ничега! Отпочну ли се ова прва предавања у учионици голим речима. онда је промашен циљ. Деца ће, дугим понављањем, запамтити дефиниције географских објеката, утувиће имена планина, река, градова и др, али је то знање без примене, без циља. Оно ће из душе ишчезнути без икаква трага, чим престане понављање, јер у свести нема стварне подлоге на коју се ослања.

Но овај природни метод у изучавању овога наставног предмета ограничен је, у први мах, само на место и околину. Деца не могу пропутовати целу отаџбину, да би ју тим путем проучила и о њој добила правилан појам. Тај природни пут замењује се вештачким направама: мапама, глобовима и т. д. Силом околности, дакле, мора се извршити прелаз из природе на мапу. Прелаз мора бити изведен што марљивије. Циљ му је упућивање деце у читање, разумевање и стварање карата. Ако су основна географска знања добивена прпродним путем, а овај прелаз правилно извршен ; онда је, неоспорно, успех обезбеђен.

Још при задобијању појединих географских представа у природи, децу ваља упутити да их у песку или прашини представљају у минијатури, старајући се да им дају што вернији облик. То је први, груб прилаз карти. Одмах за тим показати им уобичајене знаке, којима ће се бележити географски објекти, што деца врло лако схвате, јер знаци већином имају извесне сличности са ствар-