Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 611

Ове изразе: „иђаше“ пи „испред очију Божјих“ требало је променшти по примедбама референта, па то није учињено.

Читајући ово, ђаци ће замислити како Бог, као човек, (јер има очи) иде по рају и тражи Адама и Еву. Признање о Авељовом убијству треба изоставити, јер нема никакве вредности, а и програмом се не тражи.

„Науми Бог да их потопом истреби“. Опет Бог као човек! Ово је речено на неколико места. Референти ово не виде, а другима су замерали што су Ис. Хр. (по јеванђељу) назвали сином човечјим. Бог нареди Ноју „да унесе у лађу од сваке животиње по двоје, да се сачува семе на земљи“, од чега 2 Зар се и животиње производе из семена2 Требало је: рећи: До пар (мушко и женско), а не само по двоје.

Одељак „идолопоклонство“ треба изоставити, па уз Аврама само најнужније казати. |

3) Прича о Јосифу. И под овим насловом су: Вавилонска кула, идолопоклонство и Аврам, па тек Јосиф. МИ овде наслов не одговара садржини; нити су ови други наслови стављени на средину, по захтеву референата. Ово није нигде учињено.

После сна Јосифовог како му се клањају сунце, месеци [1 звезда, и очевог прекора за то, стоји: „Али је отац његов мислио да ово (којег) не бива узалуд“. Деци не шреба м“ого говориши са за“ меницама. Није речено да се овај сан доцније остварио.

Фараон каже Јосифу: „У том се пробудим. Иза тога одмах сним.“ Како, зар онако будан»

„Па онда постави Јосифа над свом земљом.“ —- За шта»

Овде није казато, како су Јосифова браћа после казала оцу да је Јосиф жив, кад су га његовим крвавим оделом уверили да су Јосифа растргли зверови. Ово је баш најзгоднији моменаш за поуку деци, а он је пропуштен. Није казато ни да је Јосиф дао браћи жито и новац им вратио. .

4) Мојсије. Није истина да су Јевреји, уочи поласка из Мисира, заклали јагње „да се Ппровеселе“, него да крвљу његовом окропе врата јеврејских домова за знак, да их мимоиђе смрт коју Бог намени мисирским првенцима. (Козирев стр..26.). Мојсија је „срце болело“ за Израиљцима.

„Јотор даде Мојсију једњу своју кћер за жену“. Ваљда му неће дати две!

„Преко једне велике дивљачне пустиње“2 Зар има и друкче. пустиње»

Није речено да Јевреји и данас празнују Пасху.

5) Пророци. И под овим насловом су: Ис. Навин, судије, цареви, па тек пророци. Кад је писцу од референта дозвољено кориговање програма, и од Просв. Савета поправка рукописа, требало је овај главни наслов поделити, а тако и она ранија.

Бог је Израиљцима „слао нарочите људе који су их савето-