Учитељ

686 УЧИТЕЉ

вори г. П. ништа, — као што, у осталом, није нигде ништа рекао о постајању вољних радњи из невољних, на који се начин вољне радње једино дају објаснити, и од времена Дарвинова једино и објашњују. За то г. П. сасвим погрешно дефинише аутоматске радње. Г. П. вели: „Нагонске радње нису ништа друго до радње рефлективне које су праћене свешћу (то су т. зв. аутомашски покрети)“.! То каже г. П. критикујући Вунтову теорију која по њему „мора за елементарне вољне акте у области чулног опажања да тврди, да су радње чисто нагонске, чиме је појам (|) воље као такав (|) уништен“, Дакле „појам воље као такав“ је код Вунта уништен! Не, Вунт је учинио још много већу погрешку: он и пе зна за „појам воље“. Вунт не познајс никакав „појам воље“ већ зна само — што се једино и може знати — за поједине, конкретне воље.3 Осим тога г. П. није разумео Вунта кад мисли да „радње чисто нагонске“ у Вунтовом смислу уништавају „појам воље“. Ево шта Вунт разуме под нагонским радњама: „Мт жоПеп (даћег) ип(ег ешег Тпеђћапа ипо Јефонсћ ете етјасће, 4. ћ, аџ5 епет епоеп Мону ћегуогвећепде МШепзћапашпо уегзјећеп“.“ Дакле нагонске су радње по Вунту вољне а не аутоматске. У осталом овде није могуће утврђивати, пре свега, мишљење г. Петронијевића о тим радњама. Као што се из горе наведеног мишљења г. Петронијевићевог види, нагонске радње су по њему, т. зв. аутоматски покрети!“ А то су, опет, „радње рефлективне које су праћене свешћу !!, Међу тим ми морамо са Циеном са свим оправдано тврдити г. Петронијевићу са свим супротно, на име, да рефлективне и (не: или, јер то није исто, као што мисли г. П) аутоматске радње нису праћене свешћу. Циен овде узима за пример једног доброга свирача на клавиру, који може свирати и кад му је свест нечим са свим _ Другим заузета, и вели: „АЈ5о фћеПеп фе ашотанНзсћеп Ајје ти деп КеПехеп, Чаз5 зје етпез рзусћазсћеп одег ђезуцзвјеп РагаПејуогсапоз | епфђећгеп“,5

Даље нам г. П, излаже — и то је најинтересантније — своје гледиште о вољи. Воља је пог Петронијевићу „један слободан акш“, „споншани акт свести којим се производи једна извесна промена у свесном садржају““ или, — како смо још много раније сазнали, — воља је сила или способност „додавања извесног квантитета енергије“." Шта то значи, лако је погодити: то је једно пси· Холошко чудо, односно једна научна бесмислица. Таква воља је, вели 2лећеп, „само логичка апстракција из многих појединих вољ-

1 Осн. емп. Пс,, стр. 297.

У Е -

8 Мипф, Ошпаг. а. рћ Ра. Ваш, 5. 242. 4 Мипаф, Отипаг, 4. Рз., 5. 224.

5 дећеп, о. с. 85. 10 1.258.

6 Осн. емп. Пе., стр. 297.

« Д5 стр. 38

Па а а