Учитељ

ОБАВЕШТЕЊА 867

ћете с толиким цвећем» Да правите ђубре код куће, је ли7... Хи, Пајо, ко још меће камење у џеп... Ах, не дирај ту гадну бубу! Јело, шта ћеш с том глупом ствари>... Гледај како изгледа твоја хаљина! И твоја коса! Ова деца имају пуно играчака, па опет непрестано вуку ђубрета кући“...

И још једна слика! Госпођа Мара кори свог мужа, који је мали чиновник и своје врло сиромашки прехрањује, да неће да даје ништа за играчке. Човеку ударе сузе на очи и он гледа у своју децу, која се живо играју различним дрвцима, крутом хартијом и малим хартијицама. Он им прави од хартије лађе и мале чегртаљке од орахових љусака и на то скреће пажњу жени. Али се она подсмева и вели: „Тричарије! И наша деца сад нешто имају! Баштовановићи нису богати, па је опет Милица добила јуче лутку с косом и Јова поштанска кола од плеха“. — „А данас“, одговара муж, „Баштовановић ми се жали да је лутка већ изломљена и-поштанска кола гомила плеха без облика; ја видех Милицу и Јову како сејсасвим задовољно играју с гомилом крпа, од којих граде разне ствари“...

Доста слика! Што ја намеравам овим редовима постићи јесте мали рат противу луксуза, који терамо с дечјим играчкама. Ми мислимо да чинимо деци неко добро, а сипамо отров у њихову душу. __Ми их чинимо незадовољнима, блазиранима, да чезну за кинђурењем и стално им доносимо све те ствари, јер мислимо само на наш укус, што ми волимо, место да се преносимо у душу малишана, Ја ништа толико на свету не волим као децу, јер ме њихова скромност, задовољство с малим, чар којом њихова машта обавија парче дрвета или стару крпу, увек освежавају као хладан напитак у летњој жези! Мало је њих, који се могу пренети у ово стање душе и да појме, да вредност играчака за децу није у њиховој скудоћи и не у облику који им је дат, већ у томе, шта одатле ствара њихова још млада машта.

А како игра за дете значи и душевну радљивост, то ми стајемо на пут развитку његових подобности, ако му из превелике љубави наспрам чистих панталоница, добро намештене хаљинице и чисте собе одузимамо све, чиме оно само ствара, а дајемо му у руке само ствари већином готовог облика и тиме му само за један тренутак изазивамо интерес. Сироти малишан добија батине ако свом новом Кинезу раствори трбух да би испитао његову унутрашњост. Шта би друго радио с мртвим кинезом, кад не би смео да

задовољи своју радозналост > - ВУ