Учитељ

916

Учи тЕ љЉ

је данас толико омиљен хрватској деци. Не само што је ту, у „Смиљу“, коме он беше и главни сарадник и уредник даровао хрватској омладини толике корисне и занимљиве ствари, већ је пок. Ивканец и ван тога пружао много лепих и поучних списа хрватској омладини, да је у томе погледу код ње један губитак, који се неће лако накнадити. Смрћу његовом хрватска омладинска књижевност изгубила је једнога од најбољих приповедача и најизразитијих представника.

А шта да кажемо о Ивканцу као учитељу и школском радникуг Почевши од 1865. године кад је са неколико својих, сад већ покојних другова, покренуо прву Хрвашску Учишељску Задругу па све до дана смрти, њега видимо у колу оних напредних хрватских учитеља и педагога, који ствараху једну за другом толике корисне просветне и сталешке установе, које служе на част хрватском учитељству. Тако он беше међу првим оснивачима Хрватског педагошко-књижевног Збора, коме је био више пута председник и лодпредседник ; Савеза хрвашских учиш. друштава, који га је одликовао такође свима почасним положајима; сарадник на подизању Хрвашског учитшељског дома и учишељскога конвикта и Т. д.

Његове заслуге и његов рад за хрватско учитељство вазда ће бити цењене, а у срцима захвалног хрватског учитељства тињаће дуго жижак захвалног сећања.

Као наставник основне школе најпре, а доцније као професор учитељске школе, он је одгајио толике генерације хрватске омладине, коју је умео задахнути истинском љубављу према позиву и народу своме, са чега је стекао необичне популарности и реткога поштовања.

Родољубље пок. Ивканца и његово сталешко осећање (солидарност) прелазило је уске границе његове домовине. Он је бодрим оком пратио сваку појаву и покрет на пољу народне просвете и сталешке борбе и у нас Срба, и вазда се интересовао нашим приликама. Стога нас је и походио 1906. године за време првог српског учит. конгреса, где беше као изасланик хрватског педагошко књижевног збора са својим узоритим другом Даворином Трстењаком, а на првој југословенској учит. конференцији беше делегат.

Његове симпатије према нашем учитељству, његово интересовање за наш просветни напредак, његова предусретљивост и љубазност учинили су необичан утисак