Учитељ

БИОЛОШКА ВАЖНОСТ БОЛОВА 741

Па за шта је то свирепство бола; има ли оно какву сврху» · Овака се питања намећу вазда, а особито онда кад смо навикнути гледати у природи све разумно удешено. Кад смо научени проматрати грађу и уређење живих јединака, као нешто, што се само по себи разумије: кад узмемо даље да је сваки дио, сваки орган тијела, које живи, само за одређено вријеме и одређену цијељ на свом мјесту, да је он тамо као нужна пошљедица у борби, да се тијело може одржати. — Па нема ли бол нешто, што је противно нашем „здравом“ разуму, што не лијеже у нашу паметр Како може он бити потребан и на добро наше, кад га се свако ратосиља и свако га пријеким оком гледа2 — Управо за то, што је то мучитељ живог тијела, он је добар, мио и драг пријатељ човјека.

Да ово потврдим, доста је узети само један и то обичан примјер: човек иде бос (то је бар нешто сасвим старо, аи обично). Идући тако набаса на трн и убоде се у ногу. Брзо, као муња јавља се бол и муњевитом брзином диже се нога натраг. То је први добитак наш од бола, да се измакнемо из штете, јер кад не би било бола, онда би човјек ишао даље својим путем и могао се набости више пута. Али овако је приморан уставити се и трн извадити, да би се чим прије опростио бола, а то је други добитак. Корист пак од тога је: што се човјек неће ослањати на ту рањену ногу као на здраву; он чува ту ногу, да се брзо и сигурно нога изцијели. Тим је предупријеђено, да се та мала рана не гноји и не упали, даклен да не наступи уништавање организма. Па ако сеи покрај тога појави гнојење, даклен и запаљење, то сад настаје још већи бол и хтио не хтио, мора се нози дати потпуни мир, а то је потребни предувјет, да се нога излијечи. Сад још један добитак, што га даје бол: човјек, који се је набо на трн, чува се у будуће, пази гдје ће стати, он се је опаметио и ако послије штете, па и народна пословица вели: „жежен кашу хлади“. Тако је бол не само наш опомињач и савјетник, него учитељ и узгојитељ, па не би требао нико да сумња у корист бола.

Чини нам се на први поглед неразумљиво, зашто је осјећај бола на разним дијеловима тијела различит. Један мали трунак пане у око и одмах се јевља велик и мучан бол дотлен, док се тај трунчић не острани лаганим трењем или множином суза не испере. Дође ли таки трунчаћ у уста или у нос, то га и не осјећамо. Шта вишо, ми удишемо толику множину најситније прашине, да су наша плућа скоро црна од ње и ако скоро ништа не примјећујемо. А која је разлика у осјећању болу на кожи, на спољаш-