Учитељ

760 _ УШИ Т ЕЈ

велику важност, али кад се мало боље загледа у суштину, види се сва нагота његова. Можда би се могло нешто корисно научити, кад се не би само „учило“, већ посматрало и експериментисало, а То сене чини, што мора много да се. И онда овде не помаже ни учење по заједници живота, ни по јединкама, јер се не може схватити: зоологија, ботаника“ минералогија, физика, хемија; хигијена, пољска привреда, технологија и све друго. И још има људи који се чуде, што се и код овога предмета вербализам зацарио, где би све требало радом и посматрањем да се учи, кад би сам овај предмет био, па се не би могао свршити за две године, а камо ли код толико других пре њега. Шта се онда може чинити, но учити.

И испитна анкета у Крагујевцу за овај предмет тврди: „Одговори на питања из овог предмета дали су средњи резултат, а могло се очекивати, да је знање из овог предмета не само одржано, него и проширено, али на жалост. није тако“.!

И ако је код нас већ укорењена навика, да се природне науке сматрају као главни део целе наставе основне школе, види се, да су оне од мале користи, да не речем од штете. С тога сву грађу из овога предмета треба оставити, избацити, а узети само наставу о чувању човечјег здравља.“ То треба узети ако се хоће учење за живот а не за школу. Велика је штета што се они лепи и корисни чланци из читанке о здрављу, ретко где читају, а још мање се ко стара о њиховој примени. Јер учитељ треба да има могућности да неошишаног — ошиша, да прљавог — умије и очисти, тако, да сваки одмах види шта је боље, па да се научи, да се у одређени дан: пере, купа, шиша, реже нокте и т. д., а не само да учитељ прича о чистоти, а деца да и даље долазе у школу прљава и чупава, као каква страшила.

Пољопривредни напредак зависи од много, врло много услова, да их обичан посматрач никако схватити не може, јер конце општега напретка држи невидљива рука. За тај напредак ништа не могу учинити деца са — пољопривредним поукама, које ће она пошпуно заборавити док стану на снагу, да узму рало и волове.

7., Цртање и краснопис.

Цртању је циљ: правилно схватање облика и вежбање руке у извођењу њихову. Развијање чула вида и осећања за тачност, правилност и лепоту.

1 Просвета 1908. 8 И. В. Николић као расправљач овога питања тражи, да се овај предмет избаци.