Учитељ
О НАСТАВНОМ ПРОГРАМУ 761
„Вежбање је у цртању важно за интелектуално, естетичко и техничко васпитање. Кад ученици цртају разне предмете, онда их тачније разгледају и боље упознају; а доцније их цртежи подсећају на познате ствари, као и готове слике. После, правилно цртање лепих предмета буди естетичка осећања. Најпосле, вештина се цртања употребљава у свима техничким радовима, где се унапред прави нацрт, план или конструкција некога рада, који се без тога не би могао са свим тачно и поуздано извршити“. (Бакић).
И овај предмет толико користан и потребан нашој основној школи не предаје се скоро никако, или се врло рђаво предаје.
„Не само у српским него и у страним народним школама, на које се у сваком погледу угледамо, цртање се не предаје како треба, те и не даје резултате онакве, какве би цртање само по себи могло дати. Уљуљкани старим навикама, учитељи узимају плајваз, прописане цртанке и одобрене „прегледе“, износе све то у означено време, дају ученицима у руке, проговоривши по коју реч и заповедају деци: „на тој и тој страни прегледа, нацртајте ту и ту слику“. Дечица цртају, бришу, опет цртају, пљују на хартију, опет гумом па и прстима бришу и тако до свршетка часа. Час се заврши, цртанке покупе, дечица се ослободе једне мучне работе и тако целе године. Па и како би другојачијег Материјал никакав, остали наставни предмети претрпани, знање из школе о предавању цртања никакво, и онда није никакво чудо што је у нашим школама успех из цртања никакав, а напредак готово немогућ при оваквом стању ствари.“ !
Цртање дакле треба да остане и да се на бољој основи предаје. Леп покушај учинио је г. В. Стевановић, наставник из Јагодине, са својим „Малим цртшачем“.
Што се красноћписа (лепог писања) тиче њега треба као наставни предмет избацити из ниже основне школе. Ми већ више од 30 год. предајемо краснопис, а писање нам је све ружније! Утврђено је, да данас нема лепога писања у осн. школи. Децу треба научити да правилно пишу, да пишу свако слово онако нако треба, а неку особиту лепоту и калиграфију не захтевати. Јер оно што је правилно и просто, оно је и лепо. Писање је саставни део српског језика, и њега треба уз српски језик неговати. Српски језик има најлакшу азбуку, па је срамота да српска деца пишу слова неправилно, да се не могу ни прочитати, За то је код нас мало пи«смених, што се на ово практично писање, писмене саставе, не обраћа
1 Учитељ за 1909—1910.