Учитељ

О ЗЛОСТАВЉАЊУ ДЕЦЕ 781:

онппа, бранећи своје уверење, позива се и на тај факт, да животиње и дивљаци своју децу васпитавају без боја и уопште телесног мучења; батине служе као васпитно средство само културним народима од најстаријих времена. Стари египатски писац Дран-сеКорда пише: „Дете има задњицу за то, да га по њој шибамо; шибањем дете нагонимо да буде пажљиво“. У старо време постала је и чувена изрека: „Батина је дар неба“. Књиге Соломонове и Исуса Сираха такође одају велику важност пруту, сматрајући га за врло важно васпитно средство; исто овако поштовање имало Је поменуто средство и код Сиријанаца и Лакедемонаца; у многих народа шибање и уопште свако телесно мучење улазило је у састав религиозног култа и примењивано је увек када су хтели да умилостиве богове; у средњем веку су многи несрећници и верски фанатици, да би умилостивили Бога и стекли милост његову, сами себе шибали (флагего — манија). У Европи је, у ХУП веку, чаки у вишим школама примењивана телесна казна у доста великом степену.

Један немачки учитељ (као што се из његовог сопственог дневника могло видети), за време педесетогодишње педагошке праксе, казнио је своје ученике оваквим казнама и оволико пута: 8.000: пута повукао је за уши, 10.000 пута ударио је шамар, 124.000 пута ударио је прутом, а око 900.000 пута штапом, безбројно пута ударао је лењиром по рукама, нагонио је да уче напамет за казну многе ствари из библије, катихизиса и граматике, а такође их јеи безброј пута кажњавао да клече на пасуљу итд. и да се међусобно. туку. У школи, у којој је учио чувени уметник Мап Рук, прут је такође играо велику васпитну улогу, једноме од својих школских. другова он је на његовој задњици нацртао портрет учитеља; када је овај последњи затим приступио извршењу казне, био је ужасно поражен и изненађен необичном сличношћу између нацртаног портрета и себе самога; он се никако није могао уздржати од смеха. и одустао је од извршења казне; на таквом оригиналном месту прво се и појавио таленат доцније овога чувенога уметника !

Све до онога времена, докле су телесне казне сматране као одлично и врло потребно педагошко средство за децу, а које је традицијом као педагошко искуство старијих преношено на млађе генерације, примена њихова и могла се правдати умном назадношћу приврженика прута у познавању дечје психологије, у педагошкој кратковидости, незнању и грубости; али сада, каде је психопатологија (психиатрија) доказала, да узрок оном осећању задовољства,