Учитељ

ПЕДАГОШКА ПАНТОМИМИКА 791

Г. Војиновић, шк. надз. у миру

ПЕДАГОШКА ПАНТОМИМИКА.

У једној провинцији царевине Немачке издала је пре неколико година евангеличка школска управа наредбу у којој 5 28. овако гласи: „Да се што већа напетост и пажња од стране ученика за време наставе постигне, да би се деца што боље увежбала у точној послушности, па и у интересу штедње властитих говорних органа учитељевих, има се учитељ при настави служити овим знацима: Двапут лупне руком о сто и дигне руку горе, значи — да деца устају ; руку спушта доле — деца седају; пресеца прстом ваздух у осовном (окомитом) правцу — деца се врстају у клупи једно за другим; учитељ испупчи прса и усправи главу и — сва се деца ставе у исти положај; ако је дете одговорило у крњој реченици. учитељ опише руком у ваздуху круг, а дете одговара у потпуној реченици; ако дете тихо одговара, учитељ метне прст на десно ухо и — дете одговара гласније; вуче десном руком водоравну по ваздуху и — сва деца одговарају у збору; лупне руком о стол, кад је погрешно прочитана реч и — читач је одмах исправља“.

Ето тако вели наредба. Мени не импонирају њезини разлози у колико се ови односе на „напешосш и пажњу“ ученика, и на „боље увежбање у шочној послушности“, јер то се све код разумна и ваљана наставника даде постићи и без паншомимике , али ми силно инпонира онај задњи разлог: „шшедња властитих 20ворних органа учишељевих“. Са те је стране ова наредба злата вредна. Имаде сијасет ствари, које се деци морају тумачити, објашњавати са више страна; питања на један те исти одговор, морају се стављати у разној форми, да се уверимо, је ли дете у истину ствар добро схватило и разумело. Ни један позив у животу не напреже и не троши толико говорне органе, колико позив учитељски; отуд и долази, да учитељи највише болују на грлу и плућима. Болести грла и плућа тешко се лече и највише учитеља подлегне таковој болести. И што је најзначајније, падају од тих болести баш најбољи учитељи, т. ј. они, који су најбоље, најтачније, најиздашније тумачили наставне предмете у својој школи, који су дакле најсавесније и најуспешније вршили дужност. Горња наредба биће ипак да је плод искуства учитељева. Невоља је најбоља школа. На такову мисао тек неће доћи поп, ни управни