Учитељ

792 УЧИТЕЉ

чиновник. ИМ мене је родио сеоски учитељ; умро је доста рано наравно — од сушице. Такви људи не рађају јунаке. И ја бејах кржљавац, а прокашљао сам већ у првој години учитељске службе. За 26 год. учитељскога службовења бејах 9 пута у Глајхенбергу, једаред у Врњцима лечења ради. Нашао сам тамо пуно учитеља мојих сапатника. Савест ми није допуштала, да лењујем; и кад сам био слаб — радио сам. Мене доделише жупанијској области за школског надзорника; ту сам провео 15 год. и неколико месеца. Да сам остао учитељ, био би давно под земљом. Овако сам дочекао умировљење. И ја сам се служио неким знацима у школи, па је ипак слабо помагало, а како ће тек да прође онај учитељ, који је и дисциплину и методику и свеукулни школски рад учинио производом говора и грла свога, а не служећи се пантомимиком. Па још има учитеља, којега ћеш на 3—4 куће далеко чути кад повикне: Мир! А зна се, да је у толико већа тишина у школи, у Колико учитељ тише говори и служи се знацима, а у толико је већа галама, у колико учитељ већма виче. Дакако, учитељ млад, здрав, јак, па и не помишља, да му викање и арчење грла и плућа може нашкодити; не зна да ће се органи ти истрошити и настати дуга и тешка болест.

„Ако се дуго са бољом коље, томе је болан кољиво лек“

— како оно рече наш песник Др. Лаза Костић. Дуга болест патња је за болесника и за његову „околину. Говорио сам и световао и млађе и старије другове своје, да штеде говорне органе, колико је год више могуће. Нека употребе мониторе, шедашоре код деце у нижим разредима, а пантшомимиком нека се издашно служе, јер провести 40 година у прашном и исквареном ваздуху баш и без особитог напрезања говорних органа и остати здрав, то је велика реткост. Реткост је у толико већа, што су учитељи слабо наплаћени, па се слабо и хране, а слабија храна не даје снаге, која је потребна за отпор против бацила и свих оних невидљивих крвних непријатеља. Радник у творници фосфора, боље је наплаћен, него онајју творници шећера, али не због тога, што би онај обављао тежи посао, него овај, због тога, што му је здравље већма изложено опасности. С те стране ваља проматрати и учитељев рад, те " према њему одређивати и наплату. Али док оба она радника обрађује сирови, мртви материјал, да припрема држави свесне и ваљане грађанеђ њему поверава отац зеницу ока свога, највеће своје благо; такав раденик не даде се доста наплатити, И ако је учитељ свестан узвишенога позива свога, онда он у толико већма мора чу-