Учитељ

794 УЧИТЕЉ

прекорачити праг кућни и да му ваља изложити се оштром ветру; цело му тело дрхће, крв му се леди. Треба му увек сунчане светлости, или какав кутић поред ватре. Какав ће шо доцније бити човек2 Занат ће бити зањ врло тежак, недеља дана рада отегнуће се у бесконачност; њему треба одмора и врло много дана кад се не ради. Оставите га нека лежи у перју, не осуђујте овог несрећника на тако зване тешке радове људске егзистенције. Слабост шела чини га немоћним.

Имајше шело јако и снажно: Бити снажан не значи показати снажне ноге и јако развијене мишиће на рукама, под набреклим мишићима каквог атлете који се бори по вашарима иу циркусу може бити да се скрива каква срчана мана; под снажним раменима и мишићима каквог херкула може бити да леже туберкулозна плућа. Није реч о томе да се понесе стотину килограма, нити пак да се во обори под ударом песнице: све је то брутална снага, све је то само спољашњи изглед снаге. Физичка енергија мери се по добром функционисању органа и по њиховом одупирању болестима. Лрава снага телесна, једина стварна снага, јесте здравље.

Треба се бринуши о свом шелу: занемарити га, била би права лудост. Кад се оно сматра узроком свих порока, може ли се презрети овај дроњак; аскет се одриче хране, покајник се шиба и мучи, онај пушта да му сво тело покрију красте и ране. Али за вас, ваше тело, ако будете умели владати њим, биће права ваша слобода и извор среће.

Закључак — Човек има озбиљних дужности да испуњава према свом телу.

Старање о телу: довољна храна

Увод — Здравље је пре свега обезбеђено довољном храном.

Развијање — Без угљена и. најсавршенита. локомотива остала би непокрешна, на свом месту; без хране би и најчвршћи организам пропао. Човек који не једе довољно, не развија се нормално: скелет рахитичан, органи закржљали. Такав се човек познаје по бледуњавом и мршавом лицу, по упалим очима, по набораним образима. Наиђе ли каква зараза, он јој је сигуран плен, унапред означена као жртва неумољиве косе пада.

На жалосш, ммоги људи, и поред свеколиког свог рада, осуђени су на беду и не могу да задовоље своју глад; читаве породице, читави редови друштвени морају да уштеђују себи понешто. од свакодневног хлеба. И најтежи је и најкукавнији проблем дру-