Учитељ

ОПШТА ПЕДАГОГИКА 417

и њихова радња мотива, остати подпуно необјашњени непојмљиви за васпитанике све донде, док они на основу свога искуства не буду у стању, да разумеју психичко стање других људи. Супстан- | цијелна страна људских односа нема дакле на себи ничега, што би могло утицати, да васпитаници појме мотиве радња, те оно, што је морално остаје за њих увек сакривено и непојамно. Док се Егоистично може очигледно представити кушањем, Велико и Мало посматрањем, Чврсто, Рапаво и Глатко пипањем — дотле се Морално може представити једино сопственим искуством у болу и задовољству самих ученика и никако на други начин. Отуда је безначај. но употребљавати те описне факторе, као очигледна морална средства све донде, док се добро не развије морално осећање и не ојача морални инстикт, који ће утицати на развитак моралног принципа. и

Која ће се средства и начини употребити, да се јасно представи васпитаницима оно што је морално, о томе ће напред бити говора, а сада је на реду, да размотримо постојећа гледишта у педагогици на ово питање.

П Критика. постојећих теорија очигледности у моралној настави.

Настава је до сада хтела да створи оно што је морално понајвише спољним одређеним формама и да га очигледно представи васпитанику спољашњим материјалом. Данашњи педагози, Хербартовог и експерименталног правца, узимају готове друштвене моралне принципе и хтели би извесним средствима да акомодирају васпитаника на такве принципе. Тако се васпитаници приморавају да акцептирају погледе одраслих и да се прилагођавају њиховим потребама. Али се модерни педагози не слажу сви у томе на који начин и коме циљу треба да буде упућено не само очигледна настава него васпитање у опште. Њихови се разни филозовски погледи у односу на циљ васпитања и употребу средстава за тај циљ испољавају и у очигледној настави. У томе смислу можемо да разликујемо два главна педагошка правца. Хербартовски и експериментални правац. Пре но што пређемо на своје сопствено становиште, ми ћемо у кратким потезима разложити и критички промотрити ова два правца.

Хербатовци стоје на априористичком етичком становишту и тврде конзенкветно речено, да унутрашња страна човековог духа, која одређује мотиве, остаје непроменљива увек и у свима живот-