Учитељ

418 УЧИ ЉЕ

ним околностима, а да суоно што је променљиво у човечијем духу „само садржаји свести, на који се односе моралне субјективне форме. Са овог формално етичког становишта одређују они и циљ васпитања у опште и држе, да је исти у синтези непроменљивих, апсолутних формалних идеја, међу којима је, с обзиром на оно што је морално, претежна идеја доброте. По њима би дакле циљ васпитања био морално -религиски карактер, а индивидуалној педагогици био би пак задатак да употреби средства за постизање овога циља. Средства зато показује нам психологија и утолико педагогика није ништа друго него примељена етика и психологија. Са овог становишта, употребљена средства морају бити такве природе, да се њима пробуди формална страна субјекта да би се отуда могли изазвати морални судови и створити морална увиђавност. Према томе се могу употребити као средства само друштвени односи садашњости или прошлости. Отуда под очигледним средствима код моралне наставе разумеју Хербартовци живо, јасно и разговетно описивање лруштвених односа, идеја и мотива, који проузрокују и прате такве односе, даље долазе и биографије, идеје и мотиви великих људи, карте, слике, одело и оружје, које се односе на те чињенице. Ако се на тај начин представе идеје и мотиви, који проузрокују друштвене догађаје и доводе човекову вољу у односе, а још к томе узме пример васпитачев, коме васпитаници могу подражавати, то ће те чињенице утицати тако очигледно, да ће васпитаници бити свесни онога што је морално и моћи да му следују.

Као што се види из овог кратког извода очигледна морална настава код Хербартоваца стоји у тесној вези са њеном основном метафизичком претпоставком, да је оно што је морално дато арпоц, као нешто непроменљиво и да то само треба да се пробуди очигледним наставним традивом. Ако се ова очигледност критички промотри одмах ће се видети да је она у својој основи неоправдана. Ја сам у мом мало пре поменутом делу изложио неоправданост етичкога априоризма и трансцеедентализма. Овде ћу се само у толико дотаћи мога етичкога становишта у колико то стоји у вези са овом темом.

Етички априоризам Хербартоваца нема зато никаквог основног доказа да формална страна човекових радња, с обзиром за оно што је морално, увек остаје иста и непроменљива. На против првобитни људи нису имали ни моралних идеја, ни моралних осећања, ни моралних инстиката, него су се ови морални фактори појавили доцније са развићем и усавршавањем човековим. Прими-