Учитељ

430 УЧИТЕЉ.

рих класичких народа, он се спушта до простог оруђа задружног државног живота. 5

У старих Јелина и Римљана нарочито ових последњих, за време њихова напредовања, отаџбина је била циљ. а индивидуа и породица срества ради тога циља. Ну толико и дотле превађан природни задатак и развитак људски није ни тада остао. без протеста, јер по самој природи ствари крајна акција у том погледу

изазвала је крајну реакцију. И већ у то доба старе јелинске со-

фисте доказују да је човек као индивидуа мера свих ствари, да је циљ по себи, а све друго, не изузимајући ни отаџбину, само сресрество ради тога циља. М та двојака и по све супротна схваћања провлаче се кроз сву културну историју рода људског.

Средњих векова црквена је хијерархија, као и класични јелински и римски државни деспотизам, учинила личност човекову до простог срества ради циљева те хијерархије. То исто вреди и са деспотским државним организацијама средњих и нових векова за које је била личност човекова само од толике вредности у колико је била у служби државног деспотизма. Ну како ни једна. акција изведена до крајности не остаје без реакције то се и тада. јављало овде онде и овда онда појединаца који су против тога протествовали, и са своје стране наглашавали до крајњих међа природни развитак и само циљ живота индивидуалног.

(Наставиће се)

УВОЂЕЊЕ У ПИСМЕНИ ГОВОР

од. Кидоћа. Јипдпега

Наставак

Осим [тога прецењивао. се и значај представа говорних покрета. Те су преставе нејасне, као што потврђују границе фонетике. Како ни фонетика још није допрла до крајњих граница, и није могла утврдити све говорне покрете, види се како. они долазе слабо до свести, како сви покрети, пролазе без познавања одговарајућих мишића, и то у толико више у колико су компликованији. Зар је сликар свестан појединих покрета при свом уметничком раду: Ми исто тако можемо ногом да пишемо, кад смо само једном писмо научили, и ако смо се томе до тада само десном руком вежбали. Говорна вежбања не могу дакле довести до.