Учитељ

434 УЧИТЕЉ

Богосав Вукићевић, учитељ

ШКОЛСКА АДМИНИСТРАЦИЈА

„Од невешта и гора плаче.“ Народна

И поврх најбоље воље и одушевљења за неки посао, често пута се човеку само собом наметне, да се упита: што овај, или онај посао не може тако лако, лепо и брзо свршити. Хтео би, труди се и ради, али не иде, па не иде! Мислити није вајде, а чудити се још и горе — мора се радити, па да се и уради. Мстина, да се људи по својим природним способностима квалификују за извесне послове, те отуда следује, да се за сваки посао видно истичу природне и диспозиције дотичних индивидуа, али и поред тога, радом и трудом могу се ове постићи и код оних, често пута много више и интензивније, — коју уложе што више труда у извесном послу или на неком предмету. Од овога се могу издвојити вештине, ко"јима је главно ово, што природа даје, а трудом се тек нешто добија, али је то далеко незнатније од онога, што је природа дотичној индивидун доделила. Дакле свако се знање, па и умење добија учењем — радом. Значи: да се мора учити, ако се хоће знати. Знање се онда учи, и од вредности је, кад постане потпуно својина дотичне индивидуе тако, да она може потпуно да влада као са својом властитом имовином, а дотле није још право знање, већ површност, која се слабо цени, а о примени не може бити ни говора. Право се пак знање може лакои у згодној прилици применити и онда је оно права својина дотичне индивидуе. Применом се пак знање и умење дотерује, допуњује и до савршенства изводи. Отуда се и каже за оне, који нису имали прилике да неко стечено | знање примене, или на пракси изводу — у практичном животу изведу да су невешти, неискусни, те им се често рече: „Од невешта и гора плаче.“ Ту долази и оно, што се тражи искуство нечије, или да сама особа нешто на неком послу искуси — радећи, или примењујући извесно пословање.

Међу радове ове врсте, где се тражи примена — искуство, па ако хоћете и још боље — вештина, спада административни посао, који се мора учити и научити, па по том примењивати и на пракси изводити. Он мора постати потпуно својина дотичне индивидуе, па тек онда може њоме владати и на пракси — у примени, изводити је, и успевати.