Учитељ

МЕТОДИКА 439

Кад хоћемо да нацртамо учионицу на школској табли или на ученичким свескама, онда по себи ученици долазе на мисао, да се ово може учинити само у смањеном размеру, учионица ће се смањити у свескама 100 пута, а школска зграда 1000 пута. После тога долазе за представљање поједине области.

Кад се те области у појединостима тачно размотре и у неку руку очима омеђе, представља се област одмах ту на месту помоћу штапа са уобичајеним картографским знацима. Узаним кратким линијама означују се стрменити висови, дугим — коси висови, искри- _ вуданим линијама означују се потоци и реке, правим линијама путови, цртицама — железнице, круговима места итд.

На домовинском рељефу добијају се потребни знаци за разумевање карте, ту шта више произилази и скала боја на карти. За утврђивање домовинских представа о брегу, висоравни, гребену, превоју итд. потребно је представљање појединих типских рељефа.

Посматрана област сад се представи у учионици на песку, тако да светлост пада с леве стране; јасна, сразмерно осветљена места леже горе, тамне сенке са стране. Кратки стрми висови показују кратке, тамне, а дуги, стрми висови дугачке, тамне сенке, „док се благи висови појављују јасније. На овај начин науче ученици да читају рељефну карту. Према рељефној карти у песку састави сад учитељ карту исте области на хоризонталној зидној табли, која је положена према странама света.

Ако су ученици научили правилно да читају рељеф, онда су у могућности да разумеју рељефну карту а према томе и обичну карту. Обична карта утиче тада пластички, висови и равнице представљају се различитим бојама јасније, разговетније. Они, пак, висови, који су окренути од претпостављеног извора светлости, изгледају природно тамнији од оних што су према њему.

Сад нам још недостаје домовинска карта, но којој су примењена оба манира, коса осветљеност и висински слојеви за различитим тоновима боја зеленог, жутог и браон. Различито обојени висински слојеви долазе машти у помоћ и припремају читање карти у најобичнијим атласима, у којима су представљене карте по овом маниру.

Је ли сад потребно да се карта свеже у души са стварном облашћу на коју се односи, онда се морају обоје више пута поредити. Ученици ради тога изводе сад самостално по домовинској карти замишљена и стварна путовања. То је једно особито веж"бање, да се знаци претворе у стварност. Само на овај начин научи