Учитељ

п стигх'о лостси Уа 441

мена психолошких разултата у решењу васпитних питања. На против, она је — систем знања, она је самостална наука која има свој предмет, своје задатке, ма да се ослања на факта, која су добивена изучавањем душевног живота одраслих душевног развића детета.

Какав је предмет и какви су задаци Педагошке Психологијег — Да би себи боље представили предмет, задатке и значај Педагошке Психологије, молим вас, да бацимо један летимичан поглед на поступно развиће науке о васпитању. Наука о васпитању појавила се је одавно, и текла је у главном двама поточићима, који су се у последње време слили у један нов, широк поток. Први поточић, то је емпирички правац у педагогици (искуство), то су посматрања наставног тока у школи од стране учитеља практичара. Други поточић, то је спекулативно (теоријско) размишљање филозофа и друштвених радника о жељеној организацији школе и васпитања. Прво је претходило другоме, и наука о васпитању као васпитна пракса дошла је заједно са појавом човека. Бригу о младунчету, о његовом храњењу и припремању за живот, видимо и код животиња; и та брига расте сразмерно младунчетовој слабости за пењање по лествицама живота. Као најслабије биће рађа се дете, чије је детињство врло дугачко и коме је задуго потребна туђа помоћ. Јер, докле пиленце тек што се је искљувило из љуске уме да иде и да кљуца, дотле се дете свему мора учиши. Наравно, док је живот човечји био прост и то је учење било незнатно. Одраслима је било потребно да набаве за себе храну и да је сачувају од непријатеља, — да знају ловити и војевати. Зато су детету развијали физичку снагу, учили га да буде хитро, трпељиво. Нарочитих школа · није било: учили су и васпитали сами родитељи, сам живот. У деци су се развијале оне врлине и способности које су биле неопходне у борби за опстанак, у намери да их оспособе за живот њихове средине. Истина, врло рано почела су се умножавати извесна знања, појавила се првобитна наука, коју је с једне стране изискивала практична потреба (Астрономија, Аритметика, Азбука), а с друге урођена тежња човечјег духа да схвати околну природу (Митологија, философија), појавила се уметоост у облику религиозних игара, песама и тд.. Ноу почетку и наука и уметност беху опште благо. За време Омира, на пример, сва мудрост старе Грчке налазила се у песмама Илијаде, које су певале свуда и које деца учаху још у породици под родитељским кровом. Али је са током времена живот постајао сложенији. Благодарећи читавом низу генијалних проналазака и

учитељ , 29