Учитељ

442 УЧИТЕЉ

открића, човек је научио да се бори са природом и да је побеђује. А прилагодивши се у неколико околној средини, њу је почео при: лагођавати к себи и удешавати живот према својој вољи. У улепшавању живота велику су улогу играла два фактора — промена економских услова за живот н. пр. прелаз од ловачког и пастирског живота у земљораднички, и с друге стране — усавршавање начина рада средством вежбања.

С обзиром на то, што су се побољшавали услови друшвеног живота, што су се облагорођавале нарави, мало по мало почела (се подизати култура, стварала се цивилизација. Друштво се почело делити на класе, појавили су се: власници, научници, војници, судије, радници итд. Уопште јавио се читав ред професија за које је требало специјалних знања особене спреме. Постале су школе појавили су се учитељи. По свој прилици у почетку су те школе биле професионални заводи, радионице. Учитељи су били — мајстори. Али кад су се мало намножили, радионице су претворене у школе за опште обрззовање. Чим су се појавиле школеи образовао учитељски кадар, јавила су се сама по себи питања: „Шта да се учи и какорг“ — Изнајпре су се ова питања под утицајем прак тичних потреба решавала просто: учити се ономе што треба да зна човек који се спрема за извесан рад, и то онако како ко уме.

Мало по мало учитељи су стицали искуство, израђивали су извесне навике, наставне методе, које су служиле за углед, због

чега су се чувале, предавале у наслеђе и, најзад, кристализовала.

у читаву емпиричку систему васпитања. „За време свога предавања“, вели француски психолог А. Бине, чији спис „Савремене идеје о деци“ топло препоручујем народним учитељима, „учитељи су вршили посматрања, користећи се њима при промени метода свога предавања. Доцније су се та посматрања у већини случајева заборавила, а место њих дошла су извесна правила о пренашању обичајима и навикама. Тако су постали методи и програми са великим пијететом према традицији“. Зато кад се је појавило питање о учи-

тељској спреми за њихов рад, изгледало је као природно, да их

пре свега треба упознати са програмима и методима, који су израђени на пракси, да их треба наоружати искуством, поглед, који још и данас, на жалост, господари у учитељским школама и институ-

тима. Кажем на жалост, јер држим да је васпитање вештина, мада

се, слично медецини, ослања на извесну систему знања. Оно је по

речима Канта „највећа вештина“, слободан, творачки рад, који се

не може утиснути у уске оквире једном за свагда израђених на-

ен ас. аза ои тко“ ара

пао она ван а.

аи 1 2 а саје

пе а а еаа