Учитељ
ОПШТА ПЕДАГОГИКА. 413
чиста и разговетна осећања бола и задовољства; с друге стране пак, као такви изазивају јаке асоцијације можданих ћелица, чиме. «се разни утисци доводе у међусобну везу и однос. Ово вреди нарочито за оне утиске, који немафу на себи два или више чулних квалитета, као нпр. чврсти предмети, који се не само могу видети него и опипати, а врло често и омирисати!
Осим тих појава које споља директно утичу на чула постоје и друге, које се стварају човечијом радљивошћу, које се морају узети као очигледне. Ма да се увођење једног таквог појма у очигледност не слаже са говорним смислом очигледности, то је ипак његово реално значење са стварним појмом очигледности посве једно и исто. ИМ један и други имају за задатак да проузрокују јаче утиске и упечатке.
Људска је делатност тесно везана са мускуларним пераја и изазива их јасно и разговетно. Осећаји отпора и напора играју дакле код човекових радња исту улогу, као и чулни осећаји код спољних утисака т.ј. они јасно и разговетно изражавају наше делатности, као и моторске покрете. Радње су важне још и због тога што оне асоцирају чулне осећаје јаче и чвршће. Ми знамо из искуства, да је свака чулима опажена чињеница дубље урезује и асоцира у нашем психофизичком бићу, ако је она као таква везана са нашим телесним и вољним радњама. Све то се види, чује, пипа, мирише и куша утиче много јаче и оставља у мозгу дубље трагове, када је још везано са каквом радњом онога, који осећа, него. што би то иначе био случај. Отуда је још Фребел (Ргбође!) нагласио да деца, што је више могуће, све што чулима опажају, сама својим рукама ураде и направе.
Таквим везивањем стављају се у покрет сензитивне и моторне снаге, они проузрокују нове распореде субстанцијалних делова, а | понављањем истих постају нови правци телесних и духовних процеса.
Пошто су ови утисци тако важни фактори у индивидуалном развитку човека, Шо се онп морају довести у везу са човечијим радњама. Васпитаници имају променљиву и несталну пажњу, њихове су радње врло неодређене а њихов разум још неразвијен. 'Ово вреди нарочито за млађе васпитанике. Пошто је њихова природа веома примчива то мора код њих да претеже у место разума фантазија, а уместо вољних радња и радња у опште реакције осећања. Ако се сада спољашњи утисци с планом доводе у везу са органском потрошњом енергије и вољним радњама, то се васпитаници подстрекавају не само један објекат, један однос или