Учитељ

једну појаву у опште дуже да посматрају и да запазе њене појединости, него и да испитују и распознају састављање тих ствари и чињеница. Нл тај се начин шири круг мисли код васпитаника, развија се стална пажња а асоцијације се учвршћују како међу појединим интелектуалним елементима тако исто између представециља и радње. МЕ

Ове процесе везивања омогућавају и олакшавају и саме диспозиције васпитаника, јер су васпитаници од природе животни и нестални, те ће им према томе бити интересантнији сваки наставни материјал, који се везује са њиховим радњама. Ма да одређеност вољних радња може да се изврши такође и без, учешћа осећања, вежбањем и непосредним васпитањем, ипак је предавање не само. лакше, ако се притом пробуди и интерес код ученика, него и успе шније собзиром на циљ васпитања.

Али су процеси везивања ове врсте, као и очигледност спољних утисака уопште, само онда од значаја, где се говори о. спољашњим предметима, њиховим односима и спојевима. Они су при томе очигледна средства и као таква воде одређеном. циљу. Постицање свих знања и умења може дакле да се помогне и олакша таквим очигледним средствима у васпитању, јер су ова знања и умења: или знања о предметима и њиховим односима или пак извесне способности, које се односе, да промене и преображаје предмета и њихових односа. Украшко речено, свуда, где се једна радња или један утисак управно дирекшно на један одређени циљ и с њиме везује, очигледна су средства поменушв врсте не само могућа него неопходно потребне.

Но има појава у нашем психо-физичком бићу које се не могу“ "представити на овај начин ни посредно ни непосредно, јер оне као такве нису везане ви с једним директним циљем, него човечије“ радње служе као посредници, да постану такве појаве. Појаве су ове врсте морални процеси. Пошлао ови догађаји нису објекти, ни односи, ни умења шо се онп не могу ни представити очигледно. Они су осећања, мошиви као су као такви само у субјекту и ван овога вема ништа, што би им могло одговарати; Они као такви немогу да опсшану ни ТШелесним радњама нити спољашњим средствима. Морално осећање, као и њиме изражени морални инстикт, јесу унутрашње психичке особине човекове, које га приморавају да чини неко несебично дело и да учествује, без икакве своје материјалне користи, у болу и задовољству других људи. Морални. су фактори дакле на субјективној страни нашег психофизичког бића.