Учитељ
ШКОЛСКО И ПРОСВЕТНО КРЕТАЊЕ У СВЕТУ 469
АМЕРИКА
Школе у Аргентини. Ни једна држава на свету није ваљда до сад учинили такав скок у напредовању у погледу народне 06разованости као Аргентина. До пре 30 година у тој земљи није се ни могло говорити ни о каквој образованости јер није било никаквих школа сем по градовима које махом отвараху католички мисионари. Али од 1883 године кад је изашао закон о јавној настави почеле су се школе нагло отварати а са развитком школа расло је и напредовала и образованост народа. Данас има у Аргентини око 5400 школа. Чисто невероватно да се за тако сразмерно кратко време могао подићи толики број школа. Из једне статистике види се да се тамо отвара с једно на друго по 500 школа сваке године.
"Аргентинске шноле су од 2 система: ниже основне и више. И једна и друга врста трају 3 године. Похођење школа је обавезно, али више или продужне школе у којима се утврђује и проширује оно знање које је добијено у нижој школи, посећене су слабије. Деца сиромашних родитеља која продужују своје образовање добијају од државе на име помоћи по 55—60 динара. На такве штипендије издаје Аргентина годишње по 10—12 милиуна динара. Це локупни трошак за издржавање народних школа износи годишње око 90,000.000 динара. –
За спремање учитеља постаје у земљи 42 учитељске школе у којима је око 5000 ученика. Али те школе заостају иза Европских учитељских школа. Само су две од вредности. За тако велики број школа осећа се у Аргентини непрестано несташица у учитељима. | М.
ЈАПАН
Васпитање деце у Јапану. Изгледа да је васпитање деце у Јапану издвојило од свих земаља. Мали Јапанци су врло милаи љубазна стварања, то благо за које би им свака Немица завидила по улицама не вичу, не праве ларму, морају са својим друговима без свађе, без боја, без суза, има више осмејак који се оцртава стално на лицу родитеља, мора и на уснама деце. Може се мислити да су мали само за то на свет дошли да чине поклоне (да се клањају) тако су упознати с облицима етикете, Стидљиво обарају очи кад се сњима говори. Не упадају у реч, не постављају питања из љубопиства, не чупају нестрпљиво своју мајку за окут кад сес познаницом заговори. МИ замолите ли малу девојчицу да што год одсвира не крије се постиђена иза своје мајке. |