Учитељ

-470 УЧИТЕЉ

Јапанска су деца мала и нежна а Јапаици поштују и воле "своје мале. С тога се деца и васпитају са стрпљењем. Но кажњавају их; може се пропутовати цео Јапан а да не чујете одјек и једног шамара. Раније беше у осн. школама, којима је Јапан богат, обичај, да се при озбиљној погрешки ученик казни тим, што ће му „учитељ избројати 3 ударца савијутком круте хартије. То чини већу ларму, али малом кривну не причињава ништа. Али је и ова врста кажњавања у новије време одбачена. Не мисли се само на то задржати малишана при најстрожијем учењу. Само једно се не може деци укратити: играње. И у Јапану се играју прилично исте игре као и код нас. Играју лопте, ударају је лопатицом, пустају змајеве носе лутке на леђима а зими праве човека од снега. Али многе су игре удешене по месецима и годишњим временима.

У зиму играју деца и карата. На картама су оштампане најдивније песме јапанске литературе. Вуче се карта, која садржи по„ловину једне песме, и довољно је после пронаћи другу половину песме на другој карти. У Јапану све игре имају свој поучни карактер. Облачећи лутке у костиме упознају се — прошлошћу и историјом. При игрању карата уче песништвом а има игара које им развија чуло мириса. Баште се нарочито с тога заснивају да би се дечји дух упутио. Дрвеће, биљке, камење, мале боје, зелене узвишнице, све има сасвим одређену вредност.

: Јапанско је дете прави мали човек. Њихове мале, светлеће очи мало се разликују од очију одраслих, па и занимања су им врло често таква Јапан се посматра као рај деце, ипак судбина мора бити ограничена, јер је рај деце племства, богатих грађана. Друкчије стоји с децом сиромаха и нижих чиновника. Деца, оба пола нижих класа, приморана су заслужити свој хлеб и радити као "људи. Деца су и служитељи при многим установама. — У великом нозоришту у Токију појављују се читаве трупе деце. Она играју исте комаде као и одрасли и задовољавају тај задатак са сигурношћу, интелигенцијом, с ватром одушевљења. И мале играчице

сачињавају украс свију свечаности! У час, кад деца обично идуу_

постељу, показује се она у финој опреми, златним иглама у коси и увесељава све свирком, песмом, свирањем на тамбури. У свом дивном накиту личи на рајску тицу, али њен живот није рајски. Њезин ручни рад је тежак, а још теже претходно време учења. Њежни прсти морају отврднути, добију црне и плаве мрље. Слабо тело мора се савијати и дуго вежбати, те да се грациозно гиба и _креће,при кори и јапанској етикети. Једне играчице мало и спавају.