Учитељ

526 МИЋ Е ЦБ.

живости и веселости, треба у истини да буде окићено, поред грубог“

школског шаблонисања, и којим лепшим цветом који том дечјем:

добу тако лепо стоји. | (Наставиће се.) 9

УВОЂЕЊЕ У ПИСМЕНИ ГОВОР" |

од Видона Шпдапега

с анац~

(наставак)

Код детета се, као што је још Дарвин објавио', развије најпре разумевање говора, пре но што оно почне да говори. Разумевање говора је ступањ, које свако при учењу неког језика мора најпре да постигне. Увек разумевање говора долази и пре употребе. Сваки страни језик, па и матерински, разумемо више и раније, но. што га говоримо. Разумевање говора је ступањ до кога достижу“ и животиње“, то је темељ свакога говора. Први је Штерн“ поближе утврдио развитак говора. Он је доказао како свака реч мора нај-

пре проћи праг разумевања, тј. ступањ схватања, пре но што може“ бити употребљавана; како употреба говора стоји високо над разумевањем, тј. како дуго треба да једна давно схваћена реч доспедо зрелости за репродукцију; како праг разумевања и праг употребе речи напредују у сталном размаку. Речи бивају схваћене као. целине и у почетку се препоручују по ма каквом необичнијем гласу“ или ритму, или каквом другом знаку, као што Штерн убедљиво напомиње. И кад дете никад не учи разумевање речи по гласовима. | зашто онда да читање учи по гласовима или срицањем !. |

Речи се развијају код детета као. и све остале представе. Свака представа, свако осећање, предпоставља многобројна опажања.“ Како често мора дете да опази коња, пса итд. пре но што.

ма а а

1 Паг, Рје Ађзјатишто. де5 Мепзсћеп, Бетраја, стр. 59..

2 Исти, поменуто дело. „Оно што дели човека од животиње није разумевање артикулисаних гласова, јер као што свако зна, разумевају и пси многе речи и реченице.“ Исто дело. „И код пса се образује општи појам о мачки или овци, и он: познаје одговарајућу реч тако добро као- какав филозоф“:

8 Зфетп, Гле Епдегзргасће.

4 Тзећеп, Основи физиол. психологије. Српски од Јов: Ђ. Јовановића. Стр. 149. „Дакле, садржина и ошштих представа. одређује- и релативном учестаношћу и: трајањем основних осећаја“. Исти, поменуто дело, стр. 150. „Оштрина. представа, |