Учитељ

ОПШТА ПЕДАГОГИКА 525 тире, од ваљане дечје књижевности. А то све, што поменусмо, и узрок је те ми у дечјој књижевности немамо једне целине ниу чему. Ми немамо ништа систематски урађено, за децу нашу. у слици и речи из нашег народног живота; немамо прича и приповедака којима би децу увели у сазнање о раду, животу, патњи, борби и напредовању народа; немамо књига, које би, као лектира за децу, будиле у њима национални понос, љубав према свему што је наше и што је напредно. Па и предавање историје у нашој осн. школи не може да се једном одвоји од земљописа, те да у истини буде предмет који ће разгорети код деце патриотски жар.

Многи, који за децу пишу, жале се на равнодушност читалачке публике, те их то омета, да више за децу раде, да даду и што боље. Никад се човек не враћа послу који га штети. Та равнодушност да се објаснити тим, што су и сами учитељи видели да се под видом дечјих књига појављивале књиге ·слабије и неподесније, те су сасвим оладили према томе и деци их мање препоручивали. На другој, пак, страни стоји факт да су многе и рђаве ствари давате деци само с тога што је онај који их пише добар познаник и пријатељ учитеља који их деци препоручује. Такве књижице, наравно, да не могу пробудити интерес дечји, не могу их загрејати да се заинтересују за нове књиге и тако се јавља равнодушност од које највише страдају добри писци, због чега и 'напусте тај посао, који и иначе треба само добре раденике. Као што се да лако видети деца не купују књижице ради свог усавршавања и с тога што је књига добра, већ с тога да се учини по вољи учитељу који то тражи; дете не осећа задовољство и насладу у души што ће читати добру књигу, већ осећа задовољство с тога што је могло искамчити, врло често са сузама, од родитеља новац и угодити учитељу, који би га често због тога корио. Да ли у тој књизи има чега доброг пуно је случајева да дете и не покушава уверити се. Учитељ је свом пријатељу скупио претплату, деца су добила књиге и тим је рачун свршен. А што је интерес дечји потпуно убијен за добру књигу, што дете није богатило свој укус и своје знање, што је одвратност према књизи увећана, — слабо се ко о томе стара. Ако хоћемо да правилно схватимо улогу дечје лектире, нарочито одабране лектире за децу, ако хоћемо и с њом у животу _ детињем да рачунамо као с врло важном чињеницом, — морамо о томе у осн. школи повести више рачуна. Осн. школа је само по себи место за почетак на томе. Дечје доба, доба идеалисања, жеља,