Учитељ

524 Уочи ов

лази се преко доста њих, који су у дечјој књиж. оставили и по

које лепше и крупније зрно бисера.

Али сви од реда критикују, критикују и они који би могли“ дечјој књиж. дати свој прилог, критикују и они који о њој мало.

појма имају, критикују и родитељи који деци плаћају пуно књига а виде да духовна моћ дечја не расте, да се писменост не јача.

Сви критикују а мало је њих који мисле о задацима дечје књи-

жевности, о утицају на децу грађом која им се пружа. Мало њих мисли и зна да је одабрана дечја лектира — сређена и развијена

дечја књижевност — један од МНОГИХ подупирача напретка једног

народа, напретка писмености и културе једног народа. Да је посао дечјег књижевника једна мучна работа то је ствар

несумњива. И у колико је то тешка ствар у толико мање правих посленика имамо на том пољу. Писати за народ врло је тешко.

а још теже је писати за децу. Ту треба доста рутине и одушевљења поред дубљег познавања детета, душе његове, потреба и навика његових, наклоности и жеља његових, као и познавања предмета о коме се пише. Сем ових особина потребно је, кад се хоће да пише за децу, добро познавање свога језика, потпун изражај у кругу дечјих моћи схватања, лак стил и занимљиво излагање. Напротив код нас доста њих сматра да је писати за децу најлакше; с тога том послу приступа многи у уверењу да ствари помаже. А они који би могли и требали да раде на дечјој књижевности, не раде на њој. Наши песници, приповедачи, књижевници, који би најпозванији били да и за нашу децу по што год напишу, беже од тога из појмљивих разлога ; наши сликари не сликају за децу, дечје књиге и листове, јер нема ко да плати њихов рад. Да, али и они први и ови други заборављају да ми оскудевамо не у броју

малих читалаца, већ у броју добрих писаца за децу. Њихов труд

би био увек и добро исплаћен кад би почели и деци давати по који рад. Па и слаби дечји писци не могу се пожалити на слабу проодњу својих књига у толико би се мање пожалили они наши добри књижевници и сликари. Таквим избегавањем посла на дечјој књижевности, оних који би у истини дигли њен углед не удара се чврст темељ дечјој књижевности, тим се скоро неће стати близу напредних народа, — већ ће се и у томе дуго лутати без пута дајући деци нашој лектиру страну дечјој души, несимпатичну јој, која је у много случаја производ страних прилика и навика, производ који неми дражи ни интереса за нашу децу, — па с тога

и нема ни успеха, ни дејства, које се очекује од. добре дечје лек--