Учитељ

208 + УЧИТЕЉ

УЧИТЕЉИ __ НАДЗОРНИЦИ.

— НЕКОЛИКЕ НАПОМЕНЕ —

Сталан, стручан и инструктиван надзор над основним школама одавно је истицан, као прека потреба, од најрадника наших. Још при претресу пројекта закона о угледнијих просветнихосновним школама од 1882., у Гл. Просв. Савету чланови Просв. Савета: М. П. Шапчанин, Ст. Д. Поповић, др. В. Бакић, Д. Јосић и Живан Живановић захтевали су и образложили завођење сталног стручног надзора. („Просв. Гласник“, од 30. новембра 1881.). ·

Само учитељство, у пројекту који је израдило Учитељско Удружење 1893. г., на позив тад. Министра Просвете, Л. Докића у кога је учитељство полагало велике наде, унело је у свој пројекат сталан надзор. Смрт Докићева, и политичке промене после његове смрти и у 1894. год., скренуле су пажњу и народа, и државних управљача на другу страну. Чл. 101. тога пројекта одређује за надзорнике учштеље, са најмање 10 година службе и положеним надзорничким испитом. Оно, што није увео режим слободе, увела је реакција. Законом од 1898. уведен је сталан, стручан надзор. Шест година основне су школе живеле под сталним надзором, и дочекале пад реакције и личнога режима. Не може се рећи, да тај шестогодишњи рад није оставио никаква трага, доброга или рђавога, како где. Незадовољство је потицало због рђавог избора надзорника, и због рђаво схваћене дужности појединих од њих. Систем, који је владао у држави, зацарио се и у просвети.

Место слободе — стега; место самоопредељења — послуш-

ност; место договора и заједничкога тражења исрине

тако власт хоће.

Учитељство као најмногобројнија интелигенција народна, запојено слободоумљем, било је незадовољно факторима, који су изводили просветне реформе, а сужавали народу и учитељству права и политичке слободе. Оно је мрзело и надзор, јер није био поникао у режиму слободе. Слободоумним, радикалним елементима у Србији, веома је ко-

рисно послужило учитељско незадовољство са својим те-

бањи 5 ћи аса аса Закон соса