Учитељ

из школског ЖИВОТА 565.

школскога имања, а и да не помињемо школско имање у облику какве зграде, покретности итд. Све су то ретки случајеви и обично. као школско имање фунгира дан орања илии мање, дато уз школску авлију, што учитељ, ако је заграђено, обради, ако није — пусти деци за игралиште.

У школско имање могао би се урачунати и дан орања земљешто се раније давало учитељу као лични додатак. М то и оно горње, као и остале поклоне, ако би их било, ваљало ба све убаштиниши као школску имовину, да се не би школи, а негде и учитељу, давало једне године овде, друге онде... кад више, кад мање, те долазило до парнице, као што се то сад ради...

Напослетку, школа може само онда стати на здраву основу, кад буде имала своје документовано имање, у које би улазили редовно и остали буџетски и не буџетски приходи. А то је једна пре-. судно потребна установа по здравље и напредак школе, као културно и просветног центра у једној општини.

М. О учитељевим додацима. Фамулуз.

Да пређемо сад на учишељски додатак, који учитељу даје. општина. .

Учитељ би заиста био материјално и морално снажнији, кад би: стан, огрев и гдегде дан орања земље, што му све чини, заједно додатак, добио по законским прописима. Али како је то тек само замишљено, али неостварено, изузев једног малог броја школа. то је све ово учитељево „предовољство“ — једна врло илузорна ствар. Где у школи има стан — није у свему удобан; где је он подаље од школе — ту је још гори, а где се додатак даје у новцу, — то је случај у необично различним облицима и сумама, нарочито пре овога закона.

Да оставимо додатак у натури, па да проговоримо о додатку“ у новцу.

Раније је сума тога додатка била веома разнолика. У варошима је била као и до сада, већа, од 35 до 50 динара. Ту се: обично уредно и исплаћује.

Ну у селима је новчани додатак свакојак и ако га је закон одредио у цифри од 30 динара месечно. Има га само на. огрев, или само на стан, или као пре, само на земљу, према при"ликама, како се који од та три облика у нашим селима у натури даје.