Учитељ

564 УЧИ Е ЈЕ

на оно што и ми данас чинимо и позивамо се на речи великих људи: што викаше пок. Бранко, Вук, Доситеј, Његош, Чика Љуба итд, — ја добијам вољу на живу реч и служићу се њоме. Јер нама савременицима се чини да наша жива реч нема утицаја, али се у доцнијим поколењима последице опажају. И што будем по"стигао писаћу ти!“

(Наставиће се)

Из школеког живота

Станиша С. Станишић

МРАЧНА ОБЛАСТ ШКОЛИНА (МИСЛИ И УСПОМЕНЕ, КАО ПРИЛОГ ЗА РЕШЕЊЕ УЧИТЕЉСКОГ СТАЊА)

О школском имању.

Предмети, о којима имамо још да проговоримо, нису од тако замашне вредности као новчана основа школина. Ипак они улазе у састав друге, такође големе групе односа, у којима се школа креће.

Да проговоримо коју о школскоме имању.

Закон је и ову ствар НРлвидио и ставио је у задатак школским факторима.

За голему земљорадничку производњу, која је пресудни чинилац у нашој земљи, потребно је, што више подстрека и што бо„љих примера.

Зар не би један мален део тога посла узети на себе и школа нарочито још и зато, што је педагошко-хигијенска потреба — дуг умни рад прошарати мало с телесним радом>

И онда је врло оправдано наређење, да уз школу треба да има по ланац или више — земље за рационалну обраду, какву учитељ као човек, који је и то учио, може деци сељачкој показати те их тиме навићи на добре примере земљорадње, ако то не би урадиле среске или општинске привредне станице и расадници.

Такав би био задатак школскога имања у селу, ако би "ј општина одвојила и завештала школи какво земљиште или би га школи поклонио који просветни добротвор.

Разуме се, да су необично ретки овакви случајеви образовања