Учитељ

568 УЧИТЕЉ

Практичне поуке

Жив. Н. Стефановић, проф. ПОУКЕ ИЗ"СРПСКОРГ ЈЕЗИКА.

(наставак)

2. Сугласник л може се прешвориши пи не прешвориши.

а.) на крају речи: бпо и бпјел (= бео; у јуж. говору), до и дел (= део; у јуж. гов.), ждрал и ждрао, жмул и жмдо (= чаша), кал и као (= блато), дбал-дбла-ббло п дбао-дбла-дбло. (—= округао), пријсшол и Пријссто (у јуж. говору), Прбдол и 5799, прострел и прасшрео (врста болести и трава којом се та болест лечи), раздио и раздјел (у јуж. гов.), угао и угал, цпо и цијел (цео; у јуж. гов.), ч10 и 482;

6. на крају слога: болан-болна-болно и болан-ббна-ббно, болник и ббник, будилник и будионик, властелски-а-о и властеоски-а-о, властелсшво и властеоство, Костблац-Костелца и Костоца, крвопилац-крвопилца), молба и мдба [1. молба; 2. помагање у пољском раду без плате, за јело и пићеј, далац-палца (прст) и пдоца [понајвише се говори у множини: паоци (али и палцеви) — пера, спице у точкај, дрегалац-прегалца и Прегаоца, селски-а-о им сеоски-а-0, сшалан-стална и стаона (у Дубровнику) [али само сталној, столнп-а-б и стбнп-а-5, страдалау-страдалца и страдаоца, Телацшелца и теоца, тшдболац-тоболца и шобоца (кожна торба; у Боци).

Б. Туђе речи.

Готово у свима туђим речима л се не претвара ни на крају речи ни на крају слога. Од тога има тако мало изузетака, да они готово ишчезавају према случајевима с непретвореним 2; па и ту обично долазе дублетни облици ис лисо.

1. Сугласник л се никако не претвара;

а.) на крају речи: апостол, бакал, бал. бокал, вазал, ђенерал, журнал, кабал, канал, конзул, мал, Радул, Стамбол, тал, шелал, Ћирил ит.д.;

6.) на крају слога: салва, алка, апостолски, бакалница, балчак, болша, болтаџија, ддлак-далка (врста болести слезине), Да.1ламија, жалфија (зала остан5), калдрма, калћак, калфа, шалпа, шалваре ит.д..