Учитељ

572 УЧИТЕЉ.

вз шп, тотц је окпи сиј“ (Ђ. Бараковић,, ХУГ век); „Ме тоге5 дозНопи! сиј пазеса соуогепја“ (Ф. Вранчић, поч. ХУП века); „Мека. Биди си отобке пепау:(Е“ (Кавањин, поч. ХУШ века), „сиј зућ озуеја пешадућ“ (Дела-Бела, крај ХУШ или почетак ХЛХ века); „Да зуој сиј ође се ђгда 1 донпе“ (М. Кухачевић, ХУШ век): „Рап. га дапот а сиј ха сИјет, до Копса“ (Даничић, „Рочјомсе“, 1871.. ГОД.) итД.. -

Данас се ова реч говори и пише тројако; цел, цељ и циљ.. Свима овим облицима првобитни је извор немачка реч 21е!. Непосредно из ње потичу стари облик циљ, који се данас више не говори, и данашњи облик циљ, где је старије 2. промењено у љ. О6лици цел и цељ нису постали непосредно од немачкога 2121; !ер сеиначе не би могла објаснити промена коренова самогласника, који игра најважнију улогу у примању туђих речи у наш језик. Ови. облици могу се протумачити једино утицајем црквенословенског језика, који је, према немачком 216), створио нарочити облик цћлђ.. По руско-словенском читању, ова се реч. изговарала дељ (упореди руску народну реч цбљ, изговарај дјељ;, Далђ, „Толковњи словарљ. живаго великорускаго азвка,“ стр. 528.) а по српско-словенском цел. Отуда смо, преко прквенословенскога језика, добили обликецел и цељ. | |

Да је облик циљ постао непосредно од немачкога 2161, а не

од црквенословенскога цћлђ, доказује и разлика у роду; јер јециљ мушкога, а цељ и цел женскога рода (и руско цђлђ, је женскога рода). Пошто место црквенословенских облика цел и цељ, имамо. много обичнији народни облик циљ, који је постао непосредно, према немачкоме 216), преко старијега облика цил; пошто у старим споменицама народнога говора налазимо само облике дил и циљ,. а нема засведочених црквених облика цел. и цељ; и пошто се и данас много обичније говори и пише циљ (одатле глагол циља): — јасно је да у данашњем књижевном језику треба употребљавати. само облик циљ, а не цел и цељ.

Многи греше у роду ових трију облика, па говоре и пишу: шу цељ, ова циљ, лепа циљ и сл. Треба добро запамтити да је циљ увек мушкога, а да су цел и цељ женскога рода.

Треба, дакле, говорити и писати: циљ (ај циљ, онај циљ, У: шом циљу, у добром циљу и сл.) а не цел и цељ.

(Наставиће се.)