Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 585

шири се национална свест, упознаје се са историјом Срба и земљописом Србије, те у знатној мери шири умни хоризонат читалаца.

Уз опис ратних догађаја и на ратном бојишту и у овој општини, у књизи је и опис свију знатних градова које је наша војска заузела, и то са сликама. Разуме се, ове слике чине књигу још разумљивијом и још привлачнијом.

Књига је подељена на 22 одељка. У првом одељку описује се како је у селима објављена мобилизација „Сва три звона са наше цркве грувала су без престанка, и прангија за прангијом про-

ламала је црну ноћ и мирну сеоску тишину.“ — „ИМ одиста било је страшно слушати их (звона). Никада, чини ми се, нисам ништа страшније чуо“ — вели тај четвртак. _

Кад је пошао с оцем општини каже: „Кад погледам према себи ја се изненадих. Опазих на планини ватру, грдну ватру, као да планина гори. Пламен се повијао час на једну, час на другу страну, и везивао земљу за небо. ....У даљини, тамо далеко, далеко на планини, видела се опет ватра само мања од ове пред нама.“

У одељку: Последњи школски час описује се како се ђаци препирали да ли топови могу да бију иза брда, и да ли се збиља може летети аеропланима. За тим овај четвртак прича како се њихов господин обукао у официрско одело и како им је лепо објаснио зашто се води овај рат. '

У одељку „Наши полазе“ описује како војници одлазе сваки дан на границу, како их силан свет дочекује и испраћа на жељ. станицу, и ту се дирљиво и весело описују поједине епизоде, певање и свирање војника. Прошао је и воз у коме је био и отац овога четвртака. На растанку опет он даје оцу реч да ће он добро радити све и да он не брине ништа.

У одељку: „Рат је почео“ описује се како је дошла у општину и прочитана краљева прокламација за рат, како се и шта се о томе разговарало. Како му је општина узела његове коње „Дечка“ и „Витеза“, како их он на растанку грлио и љубио. На крају се описује како је његова мајка то вече упалила кандило, па повела њега и сву другу децу пред икону и рекла им да се сви помоле Богу „за здравље и срећу тајину и све српске војске.“ — Миједан моменаш није пропуштен који је шребао да буде. описан. ]

У одељку: „Рањеници долазе“ описује се како су дошли први возови с рањеницима, како су сељаци из околине дочекали с разним понудама, па и овај четвртак. Ту се износи и шта је који радио с разним понудама, па и овај четвртак. Ту се износи и шта је који рањеник причао о бојевима око Куманова.

У одељку „Таја рањен“ описује се да је и његов таја (отац) лако рањен у боју на Прилепу и какав је утисак то произвело на њега и његову нају (мајку). Затим се износи како је он — не могући срцу одолети — спремио се и отишао чак у Скопље код оца да га види. Како га је један војник са станице одвео у болницу и шта су радили он и таја кад су се састали.

УЧИТЕЉ 38