Учитељ

586 УЧИТЕЉ |

У одељку „Господиново писмо“ најпре он прича шта је видео у путу и како је у Скопљу, а после како је попи дошло писмо од њиховог господина, јер су се чудили и плашили што им он никако не пише, па су се сад сви обрадовали. -

У одељку „Црни барјак“ описује се како је њихово село било срећно јер од почетка рата до боја на Прилепу, из њиховог села нико није погинуо, али је пред Прилепом погинуо Милош чика Игњатов, и зато је он метуо црн барјак на кућу, а тако исто и председник мешнуо је црн барјак на судницу, јер је то била жалост целог села. Описује се како је добар човек чика Игњат и какав је био његов Милош. За тим се каже да је Игњат ишао у Прилеп и донео мртво тело свог сина. Ту се врло дирљиво описује дочек мртвог Милоша на жел. станици, пратња, сахрана, дирљив свештеников говор и опроштај родитеља (оца и мајке) с Милошем! — Све то не може се овде исписати, било би много. Зато треба књигу прочитати.

"У одељку: „Марков Прилеп“ описује се борба око Прилепа и варош Прилеп са сликом. Кад му је један рањеник из боја око Прилепа на возу причао (он сваки воз с рањеницима дочекује и части рањенике) како је један наш батаљон од непуне 3000 људи разбио турску војску од 14.000 војника, јуришајући и вичући: „Ура!.. Ура!.. наш четвртак каже: „Дође ми да и ја дрекнем: Ура! и да некуд јурнем!“ — толико га рањеник одушевио !

У одељку: „На састанку“ износи се како је председник позвао село на састанак (скуп), па им предложио да сваки да по нешто топло од одела, па да се однесе њиховим војницима, јер је стигла зима. Из његове куће морао је отићи на састанак четвртак, коме је мило да иде, а овамо му се — вели — и не иде, срамота га. На састанку су одредили ко ће у коме крају да купи прилоге. Свуда иде по један стар човек и по један ђак да записује шта ко да. Прилога су скупили доста, а однели су их бесплатно војницима попа и Иван.

У одељку: „Косово“ четвртак описује своју неисказану радост кад је чуо да су Срби заузели (освојили) наше знаменито Косово. „Од јуче сам непрестано весео. Кудгод идем ја певам. Тако ми је некако да бих цео свет загрлио. Прси ми пуне неке радости неке милине, и чини ми се да бих прснуо, да ми није песме да кроз њу одахнем“ — вели четвртак.

Затим се описује Косово Поље са главним местима на њему и сликама тих места.

Овде се помиње „једно мало Шеђе“ код Приштине. Требало би објаснити шта је то теће. (Текија — турска капела).

Ради потпуности ратне слике, овде се описује и повратак из рата чича Станковог шетоње (вола), какав је отишао а какав је дошао, и како га је чича Станко грлио и љубио кад га је видео.

У чланку: „На новом послу“ описује се како су овај четвртак и чича Илија скупили много прилога за ратнике. Пошто се набрало прилога више него што треба њиховим ратницима претек