Учитељ

УЧИТЕЉИ -— ХЕРОЈИ 121

мандира одељеља муниционе колоне ХШ пешадиског пука тимочке дивизије П позива. У томе поножају издржао је све напорне маршеве и ратне тегобе наше оперативне војске у оба рата. Као војник вршио је све своје дужности тачно и исправно, на пуно задовољство претпостављених, а као старешина био је према својим потчињенима више друг него командир, да га се његови војници данас са великим поштовањем и благодарношћу сећају.

Али ратни напори исцрпели су његову животну снагу која је већ и до тога времена била истрошена мучним радом у школској учионици. Претуривши преко главе и бугарски рат, измучен и изморен, но радостан и срећан што је дочекао ослобођење косовског робља и освету Сливнице, ослобођен војне дужности враћао се у загрљај својих милих и драгих, да у њиховом кругу нађе мира и одмора бар за кратко време, те да после настави вршење тешких учитељских дужности. М на половини пута, када је сврнуо у Алексинац да обиђе свога шурака, паде у постељу у којој је одмах и испустио своју паћеничку душу. Августа 23. испратило га је „до вечне куће свеколико алексиначко грађанство, а друг Марко С. Марковић, из Алексинца опростио се с њим дирљивим говором.

Покојни Светислав оставио је за собом мајку, браћу: Милана, шумара, и Драгољуба, капетана у Гостивару, супругу Живку, учи"тељицу у Кладову, и петоро незбринуте дечице: три кћери и два сина.

Бележећи честито име Светислава Петровића у читуљу жртава ослободилачких ратова, кличемо:

Слава ти српски народни учитељу, хвала ти војниче победоносне српске војске ! Сл М К.

+ Милош Стојановић учитељ — резерв. пешад. поручник

Рођен је 28. фебруара 1884. године у Врчину, среза Грочанског округа Београдског од родитеља земљорадника.

- Основну школу свршио је у своме селу а даље школовање продужио је у Призрену, камо га је узео као вредног и одличног ђака и школовао његов ујак ондашњи настојник манастира Св. Прохора Пчињског.

У Призрену је свршио богословију с одличним успехом 1906 год. па затим је одслужио свој рок у војсци, где својом вредноћом и трудом положи испит за резервног официра. После испуњене своје војне обвезе буде постављен за привременог учитеља у селу Бабама под Космајем, а доцније одатле буде премештен у Вошановац округ Пожаревачки. У томе месту провео је као учитељ више година, а својим држањем и опхођењем са сељацима стекао је леп глас и поштовање. У школи му рад беше увек оцењиван одлично.